Sedim na svom mestu već neko vreme,novi profesor kasni. Baš me zanima kakav je ovaj. Svaki od profesora ima drugačiji karakter, interesovanja i brige,i nijedan nije nalik nijednom.
Iz mojih misli me odvlači zvuk kvake i ustajanje sa stolica. Oponašala sam ostale i bacila pogled ka vratima,radoznalo lutajući očima kako bi što pre videla novog profesora.
Nakon nekoliko trenutaka,ušla devojka,meni poznatig lika. Pa naravno. Zašto sam uopšte očrkivala da će da bude neko normalan...? Umesto profesora iz snova,u salu je usla plava kokoška, da mislim da će joj ostati taj nadimak,svidja mi se.
Kako ću da učim ovaj prdmet ako mrzim ovu glupaču? Zašto mi se život komplikuje? Bože šta sam ti zgrešila da mi ovu pošalješ?
"Dobro. Da se predstavim. Ja sam Casandra."
Izgovorila je svojim piskutavim glasom ni ne pozdravivši nas. Svojim oštrim pogledom je šarala po učionici. Kada me je ugledala,nasmejala se zlobno i prevrnula očima.
"Samo da vam naglasim,ja sam verenica vašeg profesora Lucasa."
Govoreći to,smešila se pokvareno gledajući i dalje pravo u moje oči. Ona je nešto primetila,ali me nervira što mi nabija na nos to. Jako mi ide na nerve kada neko ima nešto što ja želim, život me je navikao na to da imam sve što mi se prohte,ali sada je drugačije. Osećaj je grozan,ne želite biti u mojoj koži.
Predavanje je odmicalo,a ja sam brojala minute do kraja,prosto je ne mogu gledati. Možda je greh mrzeti,ali ja prosto ne mogu. Koliko god meni Lucas izgledao lepo, koliko god mi se svidjao i koliko god ja mislila da je on onaj pravi za mene,ne mogu da ga ne volim. Jednostavno sam takva. Što je moje,to je samo moje,ali kada nešto nije moje a želim ga, onda sam u stanju da uradim sve. Znam da se ponašam umobolno,ali tako je kako je.
Završilo se nekako ovo mukotrpno predavanje i ja sam htela da budem prva koja će izaći, ali izgeda da ona nije htela.
"Malik! Ostani!" razdrala se i gledala me gadljivo svojim prozirnim očima.
Svi su izašli i šou je mogao da počne.
"Ostavićeš ga na miru! Jasno?"
Vikala je na mene i stiskala hemijskunu ruci.
"Ne razumem... Koga?"
Upitala sam je zbunjeno. Pa, nisam nikog maltretirala ovih dana, šta sad ova kokoška hoće?
"Znaš ti dobro koga, ne pravi se luda! Ostavićeš ga na miru, jel ti jasno?",-siktala je na mene. Bacila je hemijsku i zalupila dnevnik. Ruke su joj bile na kukovima i brzim koracima je došla do mene.
Stala je ispred mene i odmerila me. Zloban osmeh je zaigrao na njenim usnama. Pogledom me je ubijala na različite načine.
"Profesorka, ne dopuštam da mi se tako obraćate! Nisam vam ništa uradila, zato se sklonite od mene!",-izustila sam oštro.
Ne želim nikome da ćutim. A pogotovu ne njoj. Ide mi naživce ugh!!!
"A šta ako neću?",-prekrstila je ruke i podigla obrve. Bože, kako me nervira ova žena...Sve na njoj je iritantno, počinjem da žalim onog jadnog čoveka! Kako je uspeo da završi sa ovom, nije mi jasno!
"Prijaviću vas za psihičko zlostavljanje!"dodala sam samouvereno.
Šta će na to da kaže?
"Ja imam momka koga puno volim, zašto bi gledala vašeg verenika?"odmahnula sam glavom. Samo neka poveruje u to!
Okrenula sam se i nastavila ka vratima.
"Ohh, molim te, poštedi me toga i tvog nevinog izraza! Srce, ne umeš da lažeš..."bila je pakosna.
Samo je ignoriši i nestaće!
"Svakako...",-promrmljala sam i izletela iz učionice.
Na licu joj se vidi da je pokvarena, ali baš da ovoliko dopušta sebi,nisam mogla da zamislim. Pakosnica. Kako on izdržava sa njom svaki dan?! Još će i da je ženi... Strašno!
Krenula sam niz hodnik. Dok sam silazila niz stepenice, ugledala sam njega. Savršeno. Bila sam jako besna,i to se videlo na meni,samo se nadam da nece ništa da me pita.
Srce mi je stalo. Kako takav anđeo, može da se oženi sa onakvim demonom? Život nije pravedan! Ona će mu zagorčati život,a ja sam mogla da mu ga ulepšam. Ovo postaje da mi bude jadno. I zašto svaki put kada ga ugledam zoološki vrt u meni proradi?
"O, gospođice Malik, opet se srećemo! Kako ste?"osmeh mu je se pojavio na licu.
Zaustavio se i gledao u mene. Kada sam videla taj osmeh,sve je nestalo. I bes,i gnev i tuga,sve! I dalje sam po malo nervozna, ali svakako manje. Ublažio je to.
"Dobro, a vi?"uzvratila sam osmehom, ali sam idalje nervozna.
Primetio je.
"Da li je sve uredu?"zvučao je zabrinuto.
"Da, zašto ne bi bilo uredu? Sve je u savršenom redu!"počela sam da lažem. Ovo ne ide ka dobrom.
"Najviše mrzim kada je neko neiskren! Prestanite da me lažete i recite mi šta vas muči. Želim da vam pomognem!",-izgledao je nežnije.
"Ma..." mucala sam neznajući šta da kažem.
"Dajte! Profesori nisu tu samo da glume bauk,tu smo i da vam pomognemo... Zato recite sada šta Vas muči..."
Ne, nema teorije da ću ti reći šta me muči!
"Stvarno nije bitno... Ne želim da Vas zamaram svojim problemima..." oborila sam pogled lupkajući nogom u stepenik.
Samo sam osetila dodir na svom obrazu. Spustio je ruku niže i podigao mi glavu. Bože,mislim da ću se onesvestiti.
"Reci mi." sklonio je ruku i pružio mi osmeh podrške i sažaljenja.
"Vaša verenica se ponašala nedolično prema meni... Ni malo mi se to ne sviđa... Profesorka treba da bude na distanci sa studentima,a ne da me napada da... " tu sam stala.
Glupo je da mu kažem da me je napala da flertujem s njim.
"Da... Ume da bude malo teška, ali treba bolje da je upoznaš... Šta ti je to rekla?"
U tom trenutku se čulo odzvanjanje štikli. Oboje smo se okrenuli ka holu i ugledali Casandru.
"I? Hoćeš li još poricati da gajiš osećanja prema njemu? Ti mala, pokvarena prostakušo!"
Vređala me je dok nam je hitro prilazila.
"Prestani tako da se ponašaš prema njoj!" branio me je.
Ne želim da se ovo nastavi. Posvadjaće se oko mene. Ne želim da budem kriva za njegovu nesreću.
"Prestani da je braniš! Kriva je!"
Drala se na njega i vidi se da mu je bilo neprijatno.
"Ne... Prestanite da se svadjate zbog mene. Ja ću otići sada, a vi zaboravite na sve... Molim vas... Dovihenja! " izgovorila sam neraspoloženo i produžila niz stepenište .
Stvarno mi je bilo neprijatno. Ne želim više da je vidim,ali sam osuđena na nju još godinu dana... Grozno se osećam jer su se sada posvađali zbog mene. Uvek svojim postupcima napravim nešto što loše. Nisam trebala da mu kažem ništa,ali on tako deluje na mene. Kada on nežto poželi,ja to i učinim,ne mogu biti imuna na njega,i to je strašno.
_____
Evo konačno nekog dužeg dela od 1000+ reči. Znam da nije mnogo,ali se ne može mnogo toga reću jednom partu. Srećni praznici ❤❤❤
-M.xx Takiliii - N.xx
YOU ARE READING
My New Teacher
Romance"Vi u meni budite nešto sasvim drugačije,nešto što do sada nisam osetio..." govorio je dok se moje telo ježilo svakom njegovom rečju sve više i više. "A Vi u meni više ne budite ništa... Budili ste sve što može da se nazove osećanjima,ali više ništa...
