Part X

1.8K 92 7
                                    

Svanuo je novi dan, slabašna sunčeva svetlost je počela da prodire kroz zavesu i osvetljava sobu. Otvorila sam oči i proteglila se. Nekako se osećam drugačije, sve one crne misli su nestale.

Nestale u noći. Ustala sam i prišla prozoru, razgrnula sam zavesu i otvorila ga. Svež miris jutarnje rose mi je zagolicao čula.

Naslonila sam se na zid i pogledala u nebo. Gusti, beli oblaci su sakrili prirodno plavetnilo. Hladan vazduh je počeo da struji kroz sobu. Zagrlila sam sebe i uzdahnula. Kako mi nedostaje dom, moja rodna gruda, ali najviše mama i tata. Nadam se da ću ih uskoro videti!

Zatvorila sam oči i uzdahnula. Sve češće mi dolaze ti momenti u kojima bih samo plakala i ostala zatvorena u sobi. Ali danas je drugačije, osećam neku promenu u vazduhu. Izgleda da Sam dobro utiče na mene. Menja me ka boljem.

Možda ipak vredi otići na faks...

Otvorila sam ormar i uzela plavu haljinu, obukla sam je i našminkala se. Danas ću se srediti samo za sebe. Valjda sam i ja to zaslužila, da jednom budem lepa samo za sebe. Posvetila sam pažnju svakom detalju. Crveni ruž i crna senka. Uvila sam kosu i pokupila je u rep. Naparfemisala sam se i obula crne čizme sa visokom potpeticom, obukla sam crni kaput, zgrabila torbu i izašla iz stana.

Kada sam bila ispred zgrade, ugledala sam Sema, kako priča sa grupicom devojaka. Zaustavila sam se. Baš me zanima da li će se okrenuti i pogledati u mom pravcu... Ne, i dalje ništa. Stajao je tamo i smešio se sa njima. Koji sam ja idiot!

Zvonilo je i ja sam krenula ka vratima. Samo mi još fali da zakasnim na čas kod one kokoške. Spustila sam pogled i počela da se penjem uz stepenice, u tom trenutku je izgledalo kao da ih ima na hiljade.

Kada sam konačno stigla do vrata i uhvatila se za kvaku, čula sam kako me Sem zove.

"Diana, hej, sačekaj!" glas je postajao sve bliži. Baš ću da te čekam, otvorila sam vrata i nastavila dalje.

"Diana..." počeo je da viče, a ubrzo sam osetila njegovu ruku na mojoj podlaktici, povukao me je unazad i naterao da ga pogledam.

"Reci..." rekla sam nervozno. Mislim, ko ne bi bio nervozan da je na mom mestu.

"Zašto nećeš da me sačekaš? Da li je se nešto dogodilo?",-pitao je nežnije, njegov pogled je bio topao i blag.

Nasmešila sam se i rekla:

"Pa, ne bih da ti smetam. Izgledalo je kao da uživaš u društvu onih lepotica!"

"Pa i jesam... Ali nikad sa njima neću uživati kao sa tobom... Koliko god da u lepe,nikada neće biti lepše od tebe..."

Na njegove reči se nasmešim jer znam da se ulizuje kako bi ispao šarmantan i povratio moje poverenje.

"Ludo jedna..." kažem i zajedno ulazimo na predavanje.

Na svu sreću,nismo zakasnili na predavanje. Seli smo na stolice i razglabali o nebitnim stvarima kada se začula buka iz zbornice. Čuo se Lucasov i Casandrin glas ali veoma slabo i nerazgovetno tako da nismo mogli čuti o čemu se radi.

Kroz par trenutaka buka je prestala i začula se kvaka na vratima. Besna Casandra je uletela u salu i bacila dnevnikna sto. Nije ni zabeležila predavanje kada je počela da iskaljuje svoj bes nad nama,ili bolje reći-nada mnom.

"Malik izadji i ponovi prošlo predavanje od reči do reči za one koji nisu bili tu!"

Nije me ni pogledala. Sva sreća da sam učila,inače ne bih dobro prošla.

Jako puno vremena mi je trebalo da se setim cele lekcije,ali sam ipak sve ispredavala kako treba. Poslednje što sam želela je bilo da me uhvati da ne znam nešto od ovoga. Tada bi imala oružje protiv mene,a ovako ga nema. Jako je teško kada odgovaraš kod nekoga ko te je 'uzeo na zub'. Ne znam kako ću preživeti na kraju kada budem morala da radim diplomski i kada budem izlazila na ispite kod nje. Moraću da učim duplo više nego svi.

"Ovo nije bilo tako dobro... Ako nastavite sa ovakvim ponašanjem, bojim se da ćete pasti godinu..."

"Izvinite,ali rekla sam i više nego Vi na prošlom predavanju... Šta ja to onda pogrešno radim? Mislim da privatni problem koji imate sa mnom ne bi trebao da ima veze sa fakultetom i predavanjima."

"Ti,mala... Nemaš pravo tako da razgovaraš sa mnom!"

"Kao prvo,ja sam samo par godina mlađa od Vas,a kao drugo,ništa loše i pogrdno nisam rekla... Znate,mogla bih da kažem direktoru za ovo... I ne verujem da bi se obradovao..."

"Ti to meni pretiš?!"

"Shvatite to kako hoćete!"

Uzela sam torbu i izašla sa predavanja. Kako me samo nervira ta... Ugh! Ne znam ni kako da je nazovem više.

Išla sam hodnikom do sale na kraju hodnika gde treba da imamo sledeće predavanje. Na klupi ispred je stajao prof Lucas.

"Dobar dan,profesore..."

Pozdravila sam ga i produžila ka klupici. Sela sam i izdahnula kako bih se smirila. Taman kada sam pomislila da će ovaj dan biti sjajan,pojavi se ona namrgođena da mi sve pokvari. Mrzim kada se to desi.

"Zašto nisi na predavanju?" upita i sedne do mene.

"Posvadjala sam se sa profesorkom... "

Neću da ćutim o ovome. Mislim da treba da sazna kakva je njegova verenica pre nego što ga prevari i uda se za njega. Valjda ne zaslužuje tako nešto.

"Šta se opet desilo?"

"Ništa,samo mi je rekla da nisam dobro savladala lekciju o kojoj sam rekla mnogo više nego ona na prošlom predavanju."

"Ne znam šta da kažem,žao mi je..."

"Meni nije..."

Rekla sam ljutito.

"Hahah pa dobro... Znaš šta mi se sviđa kod tebe?" Nasmejao se

Njemu se nešto sviđa kod mene? Wow! Da je to ona čula,mislim da bi me ubila.

"Šta?" upitam zbunjeno.

"To što si duhovita čak i kada si povređena ili iznervirana."

Sada je bio jako nežan i dobar prema meni.

Do kraja prvog predavanja smo zajedno pričali i šalili se. Da sam ona Diana od pre nekoliko dana, bilo bi mi jako drago što sam toliko vremena provela s njim,ali nisam,pa zato i nije.

Profesor je otišao u zbornicu da se pripremi za predavanje a Sam je naišao i nekoliko minuta posle toga smo ušli na sledeći čas.

___

Poyy

-M.xx Takiliii

💖💖💖

My New TeacherWhere stories live. Discover now