My New Teacher

Part XLVI

Jutro započinjem tako što se budim i shvatam da nema Lucasa.

Gde se sada izgubio?

Kako bi ga pronašla,napuštam toplinu svog kreveta i silazim u prizemlje kuće. Kao što sam i mislila,nisam ga pronašla.

Ima tu čudnu naviku da misteriozno ispari ujutru pre nego što se ja probudim,ali mi obično ostavi porukicu.

Sada je nisam našla niti dobila.

Čudak.

Vraćam se u svoju sobu i spremam se za faks.

Moje telo će danas prekrivati bež haljina, rađena tipa košulje, sa cvetnim dezenom nežnih prolećnih boja. Stavljam kajš koji se uklapa i obuvam letnje čizmice u boji kajša.

Kosu sam ukovrdžala i skupila šiške šnalom.

Od šminke sam imala korektor, maskaru, nežnu senku i sjaj za usne.

Ne volim preterano da se šminkam kada je sunčano napolju,jer se obično šminka razlije po licu kada se istopi od toplote.

Spakujem neke skripte i sveske, kao i pribor za pisanje,a onda se zaputim pešaka ka fakultetu.

Užareni beton palio je moja stopala sve dok nisam ušla u zgradu koja je bila toliko hladna koliko je bilo toplo napolju.

Poznati parfem se od samog ulaza proširio mojim nozdrvama te sam se za njim okrenula.

Ugledam Lucasa i Casandru kako prolaze hodnikom i razgovaraju o nečemu.

Zar su u dobrim odnosima?

Ovo jutro mi priređuje samo iznenađenja. Nadam se i nekom prijatnom u toku dana.

Penjem se na treći sprat i sedam na klupu ispred sale u kojoj imam Rimsko Pravo,prvo predavanje.

Pogodite kod koga?

A ne,nije kod Lucasa... Lucas mi predaje Zakonodavne funkcije. Čas imam kod Casandre. Veštica.

Iz nekog razlog je mrzim,to jest, iz više njih.

Deluje kao da to nisam pomenula

A,jesam?

Pa dobro. Nije na odmet još koji put.

Kada začujem lupkanje 'krokodilki' (to je naš naziv za njene cipele čudnog,duguljastog oblika.),ustanem i sačekam da otključa salu i pusti nas unutra.

Sam i ja sedam ona svoja mesta, baš kao i većina ostalih. Tačnije, svi su seli,osim Freddya Tomlinsona. Bio je ogorčen. Njegov izraz lica nije govorio ništa dobro,koliko ja znam da pročitam ljude. Možda grešim,ali nešto nije u redu.

"Gospodine Tomlinson,možete sesti. Ometate me. Smetate mojoj auri da održava harmoniju predavanja.",izlajala je kučka.

Zar je moguće biti toliki idiot.

Zavlada muk prostorijom,a Freddie i dalje stoji ukopan s telefonom u rukama.

Šta se, kog vraga, dešava?

Ona ponovo podigne glavu sa dnevnika i pogleda ga iznad naočara.

"Sedite!",povisi ton i podigne naočare.

"Zapravo,profesorka,hteo bih da napustim predavanje...",tiho izusti očiju punih suza.

A ona,lajavica,umesto da ga pusti kada primeti situaciju,zagovara ga i dublje kopa po njemu.

"Zašto?",lukavo postavi pitanje.

"Imam hitan slučaj kod kuće.", izdahne i i dalje suzdržva suze koje sve jače i jače probijaju brane njegovih očiju,i samo je pitanje vremena kada će potop.

"Što? Da nije neko umro?",i dalje ga podčikava.

"Ne. Mom ocu nije dobro. Imao je nezgodu. Moram u bolnicu.",opravda svoju želju za izlaskom s predavanja,i spusti pogled obrisavši lice.

Jadan Lou. On ga je vaspitao jako dobro,i Freddie se čak i u ovoj situaciji pravda i suzdržava,ne želeći da povredi Casandru.

Dobrica.

"To nije tako bitno. Možeš otići, ali to je glup razlog. Meni je danas posebno loše,ali sam došla ovde da gubim vreme sa vama propalitetima i advokatima u pokušaju.",izvređa celu klasu i meni pukne nešto u glavi.

Ne mogavši više da trpim ovo ponižavanje i iživljavanje, ustanem da svog mesta i uhvatim Freddia za ruku te ga povučem napolje.

Kretenka.

Ona je odvratna.

To je ona vrsta ljudi koja bi čoveka i u samrtnoj postelji uveravala da je njihov dan bio gori od njegovog.

Jadnica.

Freddie mi je na putu do bolnice ispričao šta se desilo.

Lou se bori za život,pitanje je da li će dočekati jutro,a ova moronka ovde zadržava Freddia.
Klošarka.

Mrzela sam je,ali sada je još više mrzim.

Stigli smo do glavne bolnice gde su zbrinuli čika Louisa.

Raspitali smo se gde je i zaputili ka prvom spratu. Prošavši dugačak hodnik,na kraju njega u čekaonici ugledamo Zayna, Perrie,Liama,Sophiu,Nialla i Barbaru,Lottie,Phoebe,baš kao i Freddievu majku.

Cela situacija mi je bila veoma žalosna i jadna. Svi su bili u bedaku i sve me je pogađalo,ali ništa kao tatine reči:

Ne mogu i njega da izgubim. Već sam preživeo jedan pakao kada nas je Harry napustio. Ne mogu dozvoliti da mu se pridružiš. Harry,nemoj ga uzeti,potreban nam je ovde.

Na to sam ispustila par suza,baš kao i svi ostali. Ali bio je u pravu. Gubi ih jednog po jednog. Znaju se ceo život,prebrodili su svašta,i sada treba sve ovako da se završi.

Nedopustivo.

Sigurno da neopisivo boli.

Ne želim takvo iskustvo.

Sigurma sam da bi bivši članovi 1D-a učinili sve sada,ali trenutno, odluka je na njemu: Hoće li se vratiti nama,prijateljima i porodici,ili će posetiti Harrya i zauvek ostati tamo.

______________________________

Ljudi ovaj nastavak je nekim čudom ostao neobjavljen,pa sam ga,jer ste tako tražili,objavila sada. Prebaciću ga na njegovo mesto,ali pitanje je kada će wattpad da ga prebaci,ako se to desi uopšte.

-M.xx