My New Teacher

Part VI

Kako nešto nevidljivo može biti tako jako da probudi čoveka? Prozirni zraci sunxa su toliko oštri da prodiru kroz tamne zidove mojih očiju. Teraju me da ustanem i odem na fakultet,ali mi se danas tako ne ide. Razmišljam da ostanem u krevetu celog dana,ali ipak odlučujem da odem jer ne želim da gubim gradivo. Manje izgubljenog gradiva-Manje učenja,tako da se definitivno odlučujem za varijantu da odem i budem student na nekoliko sati a onda dodjem kući i opet budem normalna devojka.

Kanim se da ustanem,što mi nakon nekoliko minuta protezanja u krevetu i polazi za rukom. Zadovoljavam sve jutarnje navike i upućujem se ka faxu.

Umalo nisam zakasnila na predavanje. Svi su bili u sali, sreća da je prof. Lucas zaboravio dnevnik. Ja prolazim pored njega kao pored turskog groblja,na šta nije ostao ravnodušan.

"Gospođice Malik!" pozove me svojim zavodljivim jutarnjim glasom. Ne mogu da se ne okrenem. Bacam pogled na njega i prvo što uočavam na njemu jeste to da se obrijao i da sada izgleda još privlačnije i senzualnije. Taj čovek će me ubiti svojom savršenošću.

"Da?" ogovaram pitanjem

"Zašto kasnite? Vaš dečko je odavno stigao,čak je uspeo i da me uvredi."

"Sam? On mi nije dečko... Šta je rekao?" sada me je već sramota.

A i taj Sam. Zar nismo rekli da smo prijatelji?

"Nije bitno... Hajdemo na predavanje..." prebacio je ruku preko mog ramena na šta sam se bukvalno otopila. Njegov dodir je tako umirujuć. Bože zašto sam se zaljubila? Zašto opet?

(...)

Nakon prvog predavanja imamo pauzu za doručak. Svi su otišli nekuda pa sam otišla u obližnji restoran i jedva pronašla slobodan sto. Zauzela sam ga i naručila britanski doručak. Neću moći sve da pojedem ali odavno nisam to jela. Svi znamo kakav je tradicionalni britanski doručak tako da ga ne bi pojela za ceo dan a kamoli za doručak.

Dok sam jela,čulo se zvonce. To je znak da je neko ušao. Ali Izgleda će izaći jer nema mesta. Moje misli se nisu poklopile sa situacijom. Nakon nekoliko sekundi do mog stola je prišao jedan par. Nije to bilo kakav par. To je bio prof. Lucas i njegova devojka.

"Gospođice Malik,možemo li Vam se pridružiti?" upitao me je uz ozbiljnu facu,zbog nje izgleda ne sme ni da se nasmeje drugoj. Ali pokraj sve to,kako da mu kažem ne?

"Naravno! Izvolite!" smestili su se,naručili a onda nas je on upoznao.

"Ovo je moja verenica,Casandra!" ona me je prostreljala pogledom i pružila ruku. Prihvatila sam je i predstavila se.

"Diana,drago mi je..." nisam ni htela da je pogledam u oči. Veštica.

Doručkovali smo u tišini. Gledala sam da što pre završim sa jelom da ne bi morala da ih gledam zajedno.

Završila sam i platila a onda i bez reči izašla. Vratila sam se na predavanja kod drugih profesora a on je ostao sa onom plavom kokoškom.

Ko je ona u stavari?! Ja ne znam ništa o njoj... Čini mi se jako odvratno. Mislim da bi mogla da ima velikih problema sa mnom da je neki profesor. Mrzela bi je iz dna duše,kao i sada. Doista je čudno što sam se tako brzo zaljubila u nekoga poput njega... Obično se ne zaljubim do 4 sastanka,a ovog sam zavolela na prvi pogled. Izgleda su to više sile kojima ne možemo upravljati. Čudno je i to da takav dasa za devojku ima raščupanu luzerku koja je veoma odvratna i širi negativnu energiju svijom otrovnom aurom.

Kako god. Sledeće predavanje mi je filozofske discipline,to nisam imala do sada,ovo će mi biti prvo predavanje i jako se radujem. Inače sam sama po sebi takva da stalno filozofiram i izigravam advokata u svakoj situaciji.

Još kao mala sam u sebi razvijala taj advokatski alterego koji je zajedno sa mnom rastao i jačao. Ja sam od onih osoba koje ne umeju da sarađuju. Daj mi da uradim nešto i to će izgledati svetski,ali ako ga radin sama. Ili će biti kako ja kažem ili nikako. To je moje životno pravilo. Nisam sebična ali me volim da dajem ljudima ono što nisu zaslužiki svojim postupcima. Mrzim koristoljubive tipove ljudi, radije bih jela kavijar (mrzim kavijar,jako ga mrzim...) nego da sedim u društvu prevaranata i koristoljubaca koji su tu samo kada njima treba,a zato kada si ti u škripcu,ne poznaje te. Odvratno.

Prišla sam velikoj sivoj zgradi i ušla u nju. Ima još 5 minuta do početka predavanja,tako da sam sela na klupicu ispred i razgovarala sa Samom.

Posle nekog vremena je naišao prof. Lucas.

"Gospodjice Mlik,zašto ste tako pobegli maločas?" upitao je uverljivo. Delovao je kao da zna razlog zbog koga sam.ih napustila. Kao da zna da nisam mogla da ih gledam više zajedno, srećne.

"Umm.. Nisam... Samo sam pomislila da ću zakasniti na predavanje... To je sve." pravdala sam mu se i ako nema razloga za tim.

"Neka Vam bude..." rekao je nezainteresovano i otišao. Ja sam utrčala u salu i čekala tog novog profesora... Samo se nadam da nije neki kao ovaj...

__

-M.xx 😘