My New Teacher

Part XXXIII

Osveživši svoje telo toplom kupkom,odlazim u sobu kako bi se spremila za spavanje. Ovaj dan je bio naporan.

Ulazim u sobu i susretnem se sa jednim od najlepših osmeha na svetu.

Imam osećaj kao da smo kilometrima daleko, a živimo u istoj kući.

Faks nas je udaljio.

Ili nije.

Lucas je.

,,Zar si zaboravila šta je sutra?", upita sa lukavim osmehom, već unapred znajući odgovor.

,,Dan planete Zemlje?"

,,Ne."

,,Olimpijske igre?"

,,Ne."

,,Tvoj rođendan?"

,,Rođene smo na isti dan, degenu."

,,Dan patofni?"

,,To čak ni ne postoji.", nasmeje se.

,,Dok imamo Donalda Trumpa, sve je moguće!", kažem očajnim američkim akcentom, i namignem joj.

,,Sad ozbiljno. Da li znaš šta je sutra?", izraz lica ubrzo postane ozbiljan, kriva linija na njenom licu postane prava, a rastojanje između obrva se smanji.

"Pa godišnjica Zayna i Perrie,idiotkinjo! Pa zajedno smo zakazale salu u motelu. Nemoguće da si zaboravila.", povisi ton, uzrujano mašući rukama.

"Izvini,Ly... Ja... Stvarno imam puno problema i prosto sam zaboravila... Stvarno mi je žao...", očajnički joj priznam za svoje ljubavne probleme i sednem na krevet pognute glave.

Kada shvati u koliko sam lošem stanju,seda pored mene i zagrli me gladeći me po leđima.

"Hoćeš da pričamo o tome?",upita i klimnem glavom.

Ispričam joj sve do detalja kako je i bilo. Ne želim da je lažem ni u čiju korist jer mi stvarno treba iskreno mišljenje i pomoć. Naravno da joj nisam rekla da me je fizički povredio,jer jednostavno nisam mogla da pričam o tome. Bolno je. I ako je sve prošlo,ja svaki put kada ga vidim imam neku vrstu straha u sebi od one večeri. Jedino sam to izostavila. Koliko god ga sada mrzela, ili se bar trudila da ga mrzim, ne želim da neko zna da je digao ruku na mene. Ne želim da neko misli loše o njemu. Sve ostalo sam joj ispričala kako je bilo.

"Pa... Vi znate da je zabranjena veza između profesora i učenice. Ali ja vas u potpunosti podržavam na tom polju. Ne možeš da biraš u koga ćeš se zaljubiti. E sad... To što je on uradio je stvarno bolesno, ali mislim da ako ga stvarno voliš,onda mu oprosti... Ne znam...", pogleda me, uz utešni osmeh.

,,Hvala... Valjda", utešno se nasmešim.

,,Hej, hej, hej, treba da nađemo odgovarajuću odeću. To će ti skrenuti misli..", brzo skrene sa teme, na čemu sam joj beskrajno zahvalna. Još priče o njemu ne donosi ništa dobro.

Previše mi nedostaje.

,,Naravno, spremanje odeće najbolje skreće misli sa... oh, ma znaš već. Ne želim da pričam o tome.",dovršim i ona izadje iz sobe poželevšli mi laku noć.

Jutro

"Dianaa!",čujem dozivanje svog imena na šta ustajem iz kreveta i lenjo se vučem do prizemlja da vidim zašto me Lya zove.

"Reci.",zevnem i naslonim se na zid.

"Idi sredi se. Danas nema faxa. Moramo da spremimo sve. Mama i tata samo što nisu stigli.", objasni mi i ja pomislim kako bi bilo super nekada i udariti Oliviu.