23. Maj iste godine
"Jutro,ljubavi,srećan rođendan!", razderem se i poljubim ga pružajući se celim svojim telom i svojom težinom preko njega.
On,sav pospan i rasejan,biva savršen kao i uvek. Te kestenaste oči su davale poseban odsjaj njegovom licu. Prosto sam ga obožavala takvog kakav je. Neke devojke vole unikatne momke sa čudnom bojom očiju,drugačijom frizurom i velikim mišićima. Ja to ne tražim. Meni je dovoljan on-sa tako čokoladnim očima, običnom braon kosom,koja se odlično uklapala sa nijansom očiju,i sasvim zadovoljavajuće izvajanim telom. Meni je on baš takav savršen. Ne tražim promene.
"Hvala ti,babe...",promuklo promrlja i ostavi poljubac na slepoočni deo mog čela.
Spustim glavu na njegovo rame i nađem se u raju koji ostali ljudi nazivaju zagrljajem.
Neko vreme smo uživali jedno u drugom i to sve dok neko nije zazvonio na vrata.
Na zvučni signal oboje bukvalno iskačemo iz kreveta i,jer smo bili u pidžamama,navlačimo bade mantile te otvaramo vrata.
Pred njima je bio moj tata. Šta on radi ovde?
"Tata!",uzviknem iznenađeno trideći se koliko toliko da to ne zvuči tako.
Pozdravimo se i on uđe unutra.
"Sama si,mila?",upita sedajući na fotelju.
U tom trenutku,u sobu ulazi Lucas. Na svu sreću,bio je običen. Na sebi je nosio sivu trenerku i belu majcu kratkih rukava.
"Kao što vidiš,ne.",odgovorim te Lucasu uputim široki osmeh.
"Dobar dan!",Lucas ga pozdravi i nasloni na vrata.
"Zdravo Lucas.Bar znam da nisam uzalud došao.",izdahne i napusti kožnu fotelju.
Iz džepa izvuče koverat i pruži mu ga.
"Srećan rođendan! Stvarno ti želim sve najbolje od srca,a najviše da ukrotiš moju Dianu.", na njegove reči se oboje nasmeju i tata me zagrli.
Napravim facu kao da sam ljuta, i kada me tata pusti iz svog zagrljaja,Lucas me uhvati za ruku,poljubi je,povuče do sebe i baci u svoj zagrljaj.
Tata razvuče smešak i da nam kovertu u ruke.
"Stvarno Vam hvala,ali niste trebali... Ovaj...",zamuckivao je jer mu je bilo neprijatno da primi poklon mog oca.
"Daj Lucas samo uzmi.",nasmejem se svom ispadu a onda se pogledi dva jedina muškarca u stanu,susretnu i shvativši moje reči,obojica prasnu u smeh.
Tata uvrzo nakon toga ode,a Lucas,pošto ga isprati,baci koverat na stočić i sedne na kauč.
"Šta je bilo,jedini? Što si se smrk'o tako?",sednem do njega i prekrstivši noge navalim glavu na njegovo rame nakon čega dobijem zagrljaj i poljubac u kosu.
"Pa ako ćemo iskreno... Malo mi je glupo da mi tvoji daju poklon za rođendan.",kaže nekako čudno o ja na to pomerim glavu i ispravim se.
"Ne razumam? Zašto?"
"Ne znam,babe. Jednostavno je tako."
"Dobro,nebitno to sad. Otvori da vidimo šta ti je poklonio.", ushićeno kažem i potapšem rukama kao malo dete.
On se nasmeši i da mi koverat.
Bez pogovora uzmem papirni omot i pocepam ga. Iz njega izvadim prvo jedan papir.
"Šta je ovo? Mogao je da se potrudi malo...",razočarano ću.
"Ljubavi,to je pogrešna strana."
YOU ARE READING
My New Teacher
Romance"Vi u meni budite nešto sasvim drugačije,nešto što do sada nisam osetio..." govorio je dok se moje telo ježilo svakom njegovom rečju sve više i više. "A Vi u meni više ne budite ništa... Budili ste sve što može da se nazove osećanjima,ali više ništa...
