My New Teacher

Part XVI

Hodam ka svojoj sobi i pokušavam da obuzdam suze. Ne želim da me vide ovako očajnu. Koliko god želela da se obuzdam, moje telo kao da nije moje,ne sluša. Plače mi duša i ja ne mogu da je smirim. Ovo boli i previše, previše čak i za mene. Jecaji postaju sve jači i ja ne mogu da dopustim blam,pa odlučujem izađem na plažu,na otok gde nema nikoga.

Dok sam trčala kroz hodnike hotela radnici i posetioci su me gledali. Jedna devojka me je čak pokušala zaustaviti i upitatibšta mi je,ali sam je odgurnula. Sada mi je žao jer sam monstrum.

Zašto upropašćavam tuđe živote? Zašto živote mojih voljenih ponosim u ponor sa svojim? Užasno se osećam.

Izlazeći iz hotela,čujem dozivanje svog imena. Lucas. Ne. Zašto? Ne mogu sada i njemu da upropastim dan.

Ne okrećem se za glasom i nastavljam da trčim ka nekom zabačenom delu gde nema nikoga,gde me niko neće videti. Okrećem se jer više ne čujem korake iza sebe. Me vidim više Lucasa,i drago mi je zbog toga.

Inače ne znam tačno gde sam,ali bitno je da bih znala da se vratim u hotel. Vraćam pogles ispred sebe,i kada sam htela da stanem, lupila sam u nešto čvrsto.

Ne. Nije bio kamen. Gubim ravnotežu i moje telo kreće da se ruši u nazad,ali ga stisak za ruku sprečava. Glava mi se nađe na nečijim čvrstim grudima.

Sjajno. Taman kada sam mislila da sam mu pobegla,on se našao ispred mene niotkuda.

Zagrlio me je tako jako da je sve nestalo. Svet se izgubio. Sada samo vidim svoje devojačke, ružičaste snove. Vidim mene i njega negde daleko od svih, same, gde nam niko ništa me može. Gde smo sami na svome u svom svetu.

Uhvati mi obraze s obe ruke i podigne pogled ka sebi vraćajući mi vidik na ovaj grozni i nepravedni svet. Mesto gde nema smisla ništa što je logično, gde se nepravda dešava na pravdi Boga, gde se ljubav zasniva maržnji i lažima. Takav je naš svet. Odvratan.

"Pogledaj me!" uzvikne dok ja sklapam oči očajnički želeći da se opet vratim u svoj kutak mašte.

"Diana,prekini da plačeš i otvori oči!" podiže glas.

Ja ga nekako pogledam i još jače suze počinju da naviru iz mojih očiju,iz mog srca,iz duše. Boli me.

"Nemoj da me brineš. Prekini da plačeš. " briše mi suze dok ga gledam kroz slanu vodu koja izvire iz mene.

"Molim te. Prestani da plačeš. Vrišti. Deri se. Udaraj me. Ali nemoj samo tu da ćutiš i plačeš." sada govori veċ zabrinuto,a meni biva teško da i njega rastužim pa se nekako iskontrolišem i smanjim mlaz suza.

"Hajde nasmeši se... Najlepša si kad se smeješ. Hajde... Ne zaborabi da tvoj osmeh pravi ovaj moj." gleda me i pokušava da me razvedri i nasmeje.

"Lucas... Ja sam derište. Odvratno razmaženo derište koje uništava tuđe živote kako bi pronašlo svoju sreću. Ostavi me... Uništiću i tvoj život.", progovaram nakon dužeg vremena i to jedva krijući jecaje.

"Nisi,Diana... Ti si moja, jedina, i nisi uništitelj tuđih života, savršena si."

"Ne... Detinjasta sam previše... Previše sam neozbiljna za ovaj život... Ne zaslužujem te..."

"Ostani takva. Detinjasta, neozbiljna i nasmejana. Najlepša si. Da li znaš to? Kad te gledam, izgubim se,a ti me nesvesno pitaš šta je,misleći da sam ti našao manu. Ne prihvataš kad ti kažem da drugim devojkama nisi ni do kolena. Nasmeješ se,sagneš stidljivo glavu. Nisu i nikad neće biti. U svom poslu sam ih upoznao mnogo,svaka je htela da liči na svaku,i svaka je skoro ličila jedna na drugu,a ti senw uklapaš ni u čiji kalup. Nemoj odrasti!ine dozvoli ni meni da odrastem,ako je tako. Ne daj nam da odrastemo,blesavo moje, u ljude koji uvek sve upropaste. Ti ne upropašćavaš ništa i nikoga. Deca vole čisto,bezuslovno. Deca  vole do srži,zato ostani dete,ili ga bar sačuvaj u sebi... Volim te takvu kakva si..."

Slušala sam njegov govor i srce mi se stezalo. Ne mogu da verujem kako imam sve. Imam njega. Vidim da tražim previše, a moja sreća se nalazi u njemu. Ne smem ga izgubiti.

"Ti me shvataš koliko si mi ulepšao život. Ne znaš koliko te volim. Ne možeš da zamisliš koliko sam ti zahvalna što postojiš. Otvorio si mi oči i otkrio pravi onaj realni pogled na svet. Mnogo ti hvala..."

"Volim te..." kaže tako osećajno i nasmeši se.

Prestala sam plakati. Ne mogu ga umesrećiti.

"Volim i ja tebe... Najviše."

Uspeo je da mi ulepša dan posle svega.

Na moj odgovor je prislonio svoje usne na moje i naterao me da ponovo zakoračim u raj i zaboravim na sve.

___

Znm da nisam normalna da sada pisem ali imam inspiracije.

Mišljenje?

Laku noć.

😍😍😍

-M.xx