My New Teacher

Part IX

"Još te je strah?"

Pita me svojim jezivim glasom na koji se moje telo ježi.

Jeste

Strah me je njega. Odvratan mi je i nakon svog ovog vremena. Naneo mi je toliko bola.

"Ne."

Odgovaram kratko kako ne bi primetio da mi glas podrhtava.

"Nema čega da se plaši. I ko si ti uopšte da bi te se ona plašila?"

Sam nakon nekog vremena ćutanja uskače meni u odbranu.

"Hahah! Znamo se mi... Jako dobro..."

Njegov precenjeni i lažni osmeh mi dopire do mozga.Opet se čuje mržnja i pohlepa u njegovom glasu. Prilazi mi,i svojim hladnim rukama prolazi preko mojih ključnih kosti. Sam mu to ne dozvoljava i sklanjau ruke sa mene. Ja kao paralizovana od tih dodira ne mogu da se povratim.

Vraćaju me u prošlost. Ti ledeni prsti su mi duboko urezani u pamćenje,uprkos ogromnoj želji da se ta rana zaceli. Još ih osećam na svom telu,i to me ubija.

"Možeš li,molim te da se izgubiš iz mog života...? Molim te..."

Upitala sam ga bolnim glasom. Više me nije bilo briga da li će primetiti moj strah. Strah od mogućnosti da se vratio da bi dovršio zločin nada mnom.

"Mogu,lepotice,ali neću..."

Gad. Smučio mi se. Namerno mi kontrira kako bi me nervirao. Zna da imam traumu od toga što mibje uradio,i da se ,svaki put kada ga vidim,tresem od straha. Nije svestan šta je uradio i koliki je neizbrisivi trag ostavio na mene. Ali ja ne tražim mnogo, hoću samo da nestane,to je sve.

"Blake... Molim te nas ostavi... Molim te... Uradiću sve..."

Sada ga molim da ode,i ako znam da me neće poslušati.

"Nećeš ti ništa uraditi!"

Sam se ubacuje shvatajući da mi nije prijatno u njegovom društvu i da očigledno imam neki veliki  problem s njim.

"Sam..."

"Odlazi odavde. Mislim da nas nisi pitao da li možeš da se pridružiš. Šta želiš od nas?"

Sada smireno pokušava da ga otera. Osećam da jedva čeka da Blake ode,kako bi mu sve ispričala. I nije mu cela situacija najjasnija.

"Ništa. Uzeo sam sve što sam hteo. Nisam ovde zbog nje,ali sam vas video pa sam pomislio da se javim staroj PRIJATELJICI."

Nagasio je poslednju reč i pokvareno se smejao dok mi je vraćao bolne uspomene.

"Što znači da sada možeš da ideš. Šetaj!"

Nadovezao se na njegovu rečenicu i odbrusio mu.Postaje grublji. Boli me to što bi sve dao za mene,a ja malo toga za njega. Jednostavno pokušavam da ga zavolim,ali srce ne sarađuje.

Na svo moje čuđenje on odlazi ne dodajući ni jednu jedinu reč na ovu Samovu rečenicu.

Zagrlio me je. Prija mi to. Koliko god mi Blake nanosio bol, Sam bi to ublažio.

"Prošlo je..."

"Hvala ti..."

"Ko je on? I šta ti imaš s njim? Ne bih želeo da delujem ljubomorno,ali ako ikako mogu d ponognem,ne treba da kriješ ništa od mene."

"Ispričaću ti. Bio je moj prijatelj, ako se to moglo uopšte nazvati tako... Zaljubio se u mene,ali ja nisam volela njega. Zapravo, tada nisam volela nikoga... Nije mogao da podnese da jedan gradski mangup ne može da upeca tako sitnu ribu... I jednog dana..."

Flashback

"Hejj,imamo žurku u vikendici. Poslaću auto po tebe,svi dolaze."

Govorio mi je grub i hrapav glas preko slušalice.

"Okej. Spremam se."

"Za pola sata je ispred,nemoj da te čeka."

Blake je prekinuo vezu nakon čega sam počela da se spremam. Obukla sam strukiranu haljinu sa cvetnim motivom i beli blejzer. Bele plitke starke i jednostavni make up su se super slagali. Uvila sam kosubu punđu i stavila parfem 'Lady Million'.

Na trubu auta sam sišla i uputila se ka vikendici u crvenim kolima.

Nakon nekih 15 min sam stigla. Ušla sam u dvorište,a auto je otišao.

"Hej,pa gde su svi?"

Upitam Blakea nakon što sam ušlabu dnevnu sobu stare ali dobro očuvane vikendice u sred ničega.

"Neće doći..."

Pijan je. Ovo me plaši.

"Zašto?"

Upitam uplašeno.

"Jer im nisam rekao... Ovo je samo naša žurka."

Prevario me je. Na śta tačno misli? Strah me je.

"Onda idem i ja..."

"Ne ideš ti nigde!"

Govori dok mi prilazi i stavlja ruku na obraz.

"Danas si mi posebno lepa..."

Drugu ruku spušta na moj kuk. Odmaknem se malo u nazad ali on ide za mnom.

"Šta ti je? Kontroliši se!"

Upozoravam ga ne baš uverljuvim tonom.

"Svašta mi je..."

Prišao mi je i poljubio mi je. Ukus alkohola mi je odvratno delovao iz njegovih ustiju. Ovo je strašno.

"Pusti me!"

Razdrala sam se misleći da će me poslušati,ali nije. Uhvatio me je i vezao mi ruke,noge i stavio mi je povez oko očiju i usta.

End of Flashback

"Tada me je silovao... Uprkos mojim kricima koji su se jedva culi od tkanine u mojim ustima,i uprkos mom plaču,on je divljački radio sve suprotno od mojih molbi. On je posle otišao a ja sam ostala da ležim tako vezana. Poslao je onog istog vozača po mene,i on me je odveo kući. To je bilo jako mučno za mene. Pogotovu što nisam znala kako mi je i šta radio,pa sam redovno išla kod lekara. Od tada ga se plašim,i na svaku njegovu pojavu ja se tresem... Ostavio mi je traumu..."

"Neće ti opet nauditi... Ja sam tu..."

Zagrlio me je i tešio. Nisam plakala,ali obično se to desi. Čak šta više,svaki put kada nekome ispričam meni bude lakše.

Posle nekog vremena mi je predložio da krenemo,i ja sam poslušala. Odvezao me je kući i on otišao svojoj.

Ostatak večeri sam provela razmišljajući o nama,o našoj vezi. Da li će ovo opstati ovako? Ne želim da posle ispadne da sam ga zavlačila i iskorišćavala.

___

-M.xx