My New Teacher

Part XV

Moram da kažem prvo da nam je Nina pravi umetnik. Ona je ovu sliku gore slikala iz naše zgrade,s njene terase i obradila je. Sve pohvale. Meni se mnogo sviđa. A vama??
___

Ja ne verujem šta mi ovaj čovek radi. Tera da se osećanja kovitlaju u meni, zagreva ih i meša dok ne stvori savršenu kombinaciju, ljubavni napitak. Treba samo da otklonim neke smetnje i konačno dopustim sebi da padnem na osobu koje se klonim sve ovo vreme.

Znam da previše monologa vodim ali prosto ne mogu da se izborim sa osećanjima. Mozak i srce ne sarađuju,već vode veliki rat koji ostavlja posledice na meni.

Sada je podne,sunce je mnogo jako da bi se sunčala,a ne smem da se kupam. I dalje nemam tu smelost da udjem u vodu. Ipak je ovo okean i ima ajkula i raznih drugih stvorova koji bi mogli da me povrede.

Odlučila sam da ostanem u hotelu i potražim malo zabave sa Maggy,Lanom,Freddyem i Marcusom. Oni su u našoj sobi i igraju fote. Mislim da ću im se pridružiti nakon što Samu objasnim neke stvari.

Uputila sam se niz dugog hodnika u sobu na njegovom kraju. Mi smo bile soba 321 a on je bio 391. Jako sam iznervirana jer sam, tek kada sam se otreznila, shvatila ta mi je uradio. Da me je napio i ostavio u sred bara kako bi otišao sa drugim devojkama u svoju sobu. Ne želim da znam šta se tamo desilo. I da me je prevario,ne mogu ništa da mu kažem... Nemam prava... Prevarila sam i ja njega. U istoj smo situaciji. On pijan,ja pijana,on je mene možda prevario,ja sam njega prevarila. I dalje sam ja veći krivac jer on ima ono možda koje mu daje 50% nevinosti u ovom momentu. Sada,kada mi je sve jasno,želim da čujem od njega šta je napravio tada... Moram iz njegovih ustiju da čujem da me je lagao. Ovo je tako teško razrešiti... Ahh..

Ulazim u sobu bez kucanja. Tu nailazim na veliki mlaz muškog parfema koji me je očarao čim sam ušla. Kada sam se povratila, ugledala sam Sama kako sedi na svom krevetu sa glavom u dlanovima. Sjajno. Kako sada da ga napadnem kad je u bedaku? Zašto se uvek pojavim u pogrešno vreme?

Kada čuje vrata,on okreće glavu ka meni.

Kako me je pogledao,shvatila sam da sam ja u pitanju. Oči su mu se sijale poput najlepšeg,tek izbrušenog dijamanta.

Zatvorivši vrata,stala sam do njih. Nisam mu prišla,ostala sam ukopana u mestu ne znajući šta da kažem.

"Došla si da me ostaviš,jel?", rekao je bolnim glasom.

I ako sam bila ljuta na njega,nije mi bilo sve jedno da ga tako gledam. Rečenica koju je izgovorio,uopšte nije zvučala upitno,već nekako kao da moli. Skroz drugačije. Kao da me moli da se njegove slutnje ne obistine. Da ih ne ostvarim. To bi bila njegova jedina želja koju on sam ne želi da ostvarim. Žalosno.

Nisam znala šta da odgovorim, ali želela sam da kažem nešto. Tužno je kada srce želi nešto da iznese ali ne zna kako da objasni svom vasniku šta je to što ga izjeda.

"Ne... Samo... Želela sam da znam šta se tačno desilo..."

Govorim nesigurno na šta on pokazuje mesto do sebe koje bi trebala da popunim.

Ugodim mu,i sedam do njega.

"Vidi... Bio sam pijan... Sve ovo ti govorim jer znam da ćeš me ostaviti bez obzira na sve... Dakle... Bio sam pijan... Nisam razmišljao... Samo su me odvukle i jednostavno se desilo... Znam da..."

"Ne! Stani... Dosta više... Prekini da kriviš samo sebe za to jer ćemo raskinuti... Imam i ja šta da ti kažem... Sinoć... Nisi samo ti mene prevario... I ja sam tebe... Ali ne mogu ti reći s kim... I molim te ne krivi me... "

"Znam da ga voliš... I znam ko je to bio... Ne brini,neću te odati..."

Ne završi još rečenicu,a ja mu već zahvaljujem,zbog čega se ubrzo i pokajem.

"Ali pod jednim uslovom... Da me ne ostaviš... Ostavićeš njega..."

Sada već govori jako samouvereno,ne toliko,ali dovoljno da me razdrma celu.

Ne može to da traži od mene. Zar ne zna šta mi je uradio?! Zar mu nije žao?!

"Molim?"

Upitam šokirano.

"Da... Ne možeš to da mi uradiš! Ja tebe volim... I više nego što misliš..."

"Ne... Ne voliš ti mene... Ti si ološ... Obični licemer i koristoljubivi idiot! Da me stvarno voliš,ne bi tražio od mene da rušim svoju sreću zarad tvoje. Jadan si. Mrzim te!"

Derem se i izlazim iz sobe. Znam da sam ovim potpisala smrtnu presudu mojoj i Lucasovoj vezi, ali nisam mogla da dopustim da ponovim istu grešku i uđem u vezu sa nekim ko me laže.

Suze kreću da mi se slivaju niz lice jako velikom brzinom. Nekontrolisano liju i mokre moje obraze. Ne mogu da se obuzdam i krećem da jecam. Nemam predstave šta da uradim sada. Ne želim da ostavim Lucasa...

Šta da radim?

___

Ii evo nastavka. Dugo ga nije bilo (citava dva dana.heheheh). 

Sta mislite da Diana treba da uradi? Pisite dole u komm.

Izvinjavam se ato kasni deo ali  sta da radim,stiskavac oko skole i nema watta :( Evo sad sam zavrsila sve i naskocila mi inspiracija pa rekoh da vam napisem nesto za ponovni polazak u skoku buhahaha! Uzivajte!