My New Teacher

Part XII

Danas je dan pred exkurziju,petak.
Obavljaju se poslednje pripreme za put na Tajland a moramo da idemo na predavnja,čista glupost. Mislim,ne moramo da idemo,ali lakše naučim lekciju ako je odslušam. Tako da meni ide u korist.
Ja sam,umesto da sad spavam, ustala u 7h kako bi se na vreme sredila za predavanja.
Obukla sam farmerice koje su mi malo tesne,biće da sam se ugojila. Gore sam obukla crni duks sa nekim kiss emotikonima po sebi,i crne čizme. Navukla sam kaput i zgrabila torbu sa sveskama,a onda i krenula na fax.
Dogovorila sam se sa Maggy da se nađemo ispred jer ne želim da ostajem nasamo sa Samom. Stvarno sam bila glupa misleći da će mi se svideti prvi momak koji mi posveti svoju punu pažnju i koji mi tek tako samo kaže da me voli,a pritom i ja sama sebe teram na sve to pokušavajući da zaboravim na svoju nesrećnu zaljubljenost u profesora.

Kako god. Nakon krtkog šetanja, stigla sam na fakultet ispred kog me je,kao što smo se i dogovorile, čekala Maggy.

Plavokosa devojka,zelenih očiju, tankog struka i dugih nogu je ugledavši me sa širokim osmehom na licu krenula ka meni.

"Ti hoćeš da zakasnimo kod one veštice i da nas ne pusti?!" uzviknula je histerično

"Ne brini,nećemo..." smirivala sam njenu histeriju zagrlivši je kada smo se susrele.

Otišle smo na predavanje i stigle u isto vreme sa profesorkom koju prezirem. Gledala me je ispod oka,ali navikla sam. Uvela nas je unutra i ,ko i uvek, nervozno zauzela svoje mesto.

(…)

Jutro

"Diana,budi se! Zakasnićeš!!!"

Skačem iz kreveta kada čujem urlikanje svog imena od strane moje sestre.

"Koliko je to sati?"

Upitam je sanjivo jer je napolju mrak,a krećemo u 5h. Na to ona odgovara da je 4:20.

Ja iskačem iz kreveta tako rasanjena kao da sam popila 3 kafe i kao da sam budna već nekoliko sati unazad.

Brzo obavljam higijenu i ispijam šolju vrele kafe dok Olivia kuca poruku Samu da svrati po mene.

Oblačim džemper,farmerice i ugice. Navlačim kaput i Olivia mi pomaže sa koferima u kojima je samo letnja odeća.

Na Tajlandu je večno leto. Okeanska klima nam u ovo doba jako prija.

Stižemo na aerodrom i tamo nas čeka profesor Lucas. Izgleda da su svi ušli i da se čeka samo na nas. Bravo Diana

"Hajde,umalo da krenemo!" uzvikne ljutito i mi kikoćući se ulazimo u avion. Sedmo na mesta dok neki stariji čovek smešta kofere.

I krenuli smo. Pejzaž odozgo izgleda predivno. Nije da prvi put idem avionom,ali mi je svaki put sve lepše i lepše.

Ne mogu opisati koliko mi je drago što Casandra nije krenula. Ona nema svoju klasu i ne može na put. Ahh jako mi je žao jer ne može i tu da ga davi. Veštica.

…

"Probudi se,ljubavi,stigli smo..."

Čujem Samov umirujući glas koji mi govori da ludilo upravo počinje.

Izlazimo iz aviona i svi kao pijani se vučemo po betonu jer je većina nas prespavala put.

Ja u kaputu ne mogu da izdržim. Ovde je pretoplo. Sva sreća pa je noć i svežije je.

Raskomotimo se i čekamo da nam domesu stvari pa da odemo u hotel i opet spavamo. Kakva divna teorija.

Nakon mukotrpnog čekanja,dobili smo stvari,smestili u hotel i zaspali. Svi smo bili jako umorni,razumljivo.

___

Jako kratko ali sledeći će bii zanimljiv i desiće se nešto značajno.

Poyy

💓

-M.xx