Part LVIII

749 42 7
                                    

Tri meseca kasnije-Mesec dana nakon apsolventske večeri

Izlazim iz Oliviine kuće i žurim ka svojoj kako bih spakovala stvari koje su mi doneli radnici koje je Lucas našao da nam prenesu odeću u našu novu kuću.

Preselili smo se jer je zgrada u kojoj smo živeli prodata i za nju imaju nove namere.

Uđem u dvorište i pokušam da otključam vrata kuće, ali ne ide. Izvučem ključ iz brave i otvorim vrata.

Otključano je.

Izgleda je Lucas već stigao sa posla.

"Ima li koga?!",proderem se zatvarajući ulazna vrata ušavši prethodno u belu kuću sa sivim ivicama.

Ne dobijem odgovor,već umesto toga čujem otvaranje vrata iza sebe. U stan su ušla dva čoveka sa dvema torbama u rukama.

"Dobar dan! Vi mora da ste Lucasova verenica.",kaže ćelavi debeljko.

Ah da! Došli su da donesu stvari.

Ali...

Verenica?

"Umm... Pretpostavljam... Samo vi nastavite,ako vam treba ikakva pomoć,zovite me,biću u kuhinji.", izustim i odem u kuhinju.

"Ne gospođice. Kombi nam je napolju,sami ćemo sve.",odgovori onaj drugi i odu do spavaće sobe.

Odlučim da nazovem Lucasa i javim da su ljudi stigli,ali on biva nedostupan. Verovatno je ugasio telefon jer je na sednici.

Mrzim što,i ako je ispitni rok završen, on i dalje radi. Tada nismo imali vremena za nas,a nemamk ni sada. Tada sam ja morala da učim a on je morao da sprema predavanja,a sada je sve isto osim toga da ja više ne idem na fakuletet.

Spremim nam ručak i dok ga odlažem u rernu,čujem zov iz naše sobe.

Obrišem ruke o staru krpu i odem da proverim o čemu se radi.

"Mi smo završili,gospođice.",kaže mi visoki čovek crne kose koju trlja ruke jednu o drugu.

"Hvala vam. Je li vam Lucas već platio?",upitam.

"Ne,ali nije potrebno. Neka vam to bude poklon za veridbu.",kaže drugi.

Molim?

O čemu se ovde radi? Verenica? Veridba?  Ko je ovde lud?

Oni su nešto gadno pomešali.

"Ne,ne,ne. Ne dolazi u obzir. Sačekajte samo da vam donesem novac. Koliko treba?"

"Ne,gospođice. Nije to ništa,Lucas je naš prijatelj. Želimo vam svu sreću, lep ste par.",debeli će

"Hvala puno.",stidljivo odgovorim.

"Doviđenja.",u isto vreme kažemo dok oni odlaze.

Uđem u stan i odem da spakujem stvari koje su momci doneli.

Nakon što to završim čujem da mi stižu dve poruke. Uzmem telefon i otvorim jednu.

Prva poruka je bila ta da je Lucas ponovo dostupan.

Otvorim drugu i vidim da je od njega.

From: Sweetie ♥

Ljubavi,spremi se i dođi taksijem koji ću ti poslati.Rekao sam mu adresu. Tu je za 20min. Volim te

For: Sweetie ♥

I ja tebe ♥♥♥

Šta se sada desilo?  Gde idem? Šta ovaj Lucas ponovo sprema? Umorna sam,i on je sigurno,ali ponovo je spreman na sve. Ludak.

My New TeacherWhere stories live. Discover now