My New Teacher

Part XXXIV

Part posvećen jovibra ❤❤❤❤

Izlazim na balkon kako bi malo odmorila svoj sluh, udahnula svežeg vazduha, i pobegla od svega.

Naslonim se na betonsku ogradu i nagnem malo napred navaleći se na nju. Udahnem nekoliko puta duboko da smirim strasti,a onda primaknem čašu sa šanpanjcem ustima i otpijem gutljaj.

Ni sama sa sobom ne mogu da se dogovorim kako da se ponašam sada. Mama i tata cene Lucasa kao svog najbližeg roda,a ja ga volim više od svega. Lucasovi roditelji su poginuli u saobraćajnoj nesreće gde su ga jedva spasli, uzevši život njegovoj mami. Nakon oporavka je zvršio u domu.

Kada su mama i tata donirali za taj dom, dva dana nakon toga teta Selena i čika Justin su ga usvojili.Ja i dalje ne mogu da shvatim. Ovo je zapanjujuće.

Iz mojih dubokih misli me cima zatvaranje vrata balkona. Okrenem se i ugledam njega svog savršenog i šarmantnog. Oh kako je večeras lep. Na sebi ima tamne, sive farmerice, belu košulju i starke.Nisam ga nikada videla da se oblači ovako. To je sigurno jer u školi moramo da pazimo šta i kako nosimo. Uvek se mora znati ko je profesor, a ko student, na prvi pogled.

"Izgleda nam je suđeno,ha?",upita prilazeći mi.

"Izvinite me...",kažem i pokušam da odem ali moja ruka završi u njegovoj,moje telo na zidu,a njehovo telo preko mog.

Zašto sam tako neodlučna? Pre pola sata sam imala smelosti da mu oprostim,a sada ne smem ni da pričam s njim,ne smem da ga pogledam... Ja sam kukavica.

"Vidi. Moraš da me saslušaš. Tačno je da ne znam šta bi ti tačno rekao,ali bi ti svakako dokazao koliko te volim uprkos svemu. Mučiš nas bespotrebno... I nemoj da mi persiraš.", završi.

"Hajdemo ovako... Sebi dugujem bar toliko da saznam razlog zbog kojeg me mrziš i iskorišćavaš. Šta tebe toliko boli u tvom životu,da uništavaš moj misleći da ćeš zaceliti rane u svom? Ha? Šta se dešava!?", konačno upitam i ovaj put zadržim suze duboko u sebi.

Odlučila sam.

Danas ćemo okončati ovo.

Moramo nastaviti dalje šta god se desilo. Život ide a mi stojimo... Moramo saznati na čemu smo.

"Ti me boliš. Peče me kada te vidim s drugim. Želim te samo za sebe. Sebično bih te čuvao... Želim da si moja ili ničija. Kako ne shvataš koliko te volim?!"

U ovoj situaciji se ne bih držala one odluke od pre par trenutaka.
I neću.

Na njegove reči izgovorim samo kratko 'zaboravi me' i krenem unutra.

Još nisam stigla kod vrata,kada je on rekao nešto zbog čega sam morala da stanem i razmislim na trenutak...

.

.

"Ako sada odeš,to je znak da me ne voliš i da je sa nama gotovo. Onda te više neću uznemiravati. Ti biraš.",uslovi me i zamukne.

"Ne možeš da...",krenem da nešto kažem ali me on prekine.

"Diana,ti biraš.",kaže hladnim tonom.

U glasu mu se čula odlučnost,ali i strah.

Manje od minuta je trajala tišina ali moj mozak je čuo mnoge glasove. U meni se održala sednica nakon koje sam odlučila da odem. Manje stresan život ću imati bez njega.

Lucas's P.O.V.

Nakon što sam joj postavio uslov ona je stala i razmišljala,a onda i krenila rukom ka kvaci.