From: Mandy♡♡♡
Ti degenu bolesni! Dok ti sada jebeš tu tvoju fuficu ja trunem u ovoj rupčegi! Kada si me već platio da uništim sve ono, mogao si i da platiš materijal! JA NEMAM PARE SVE OVO DA POKRIJEM! I KO ĆE SAD MENE DA IZVADI IZ ZATVORA?!
P.S. Očajno si montirao snimak, mogao si da platiš hakera da to učini umesto tebe.
Čekaj,šta?!
On, opet je to učinio.
Opet me je slomio. Na najsitnije delove.
I opet prokleto boli.
Suze su same tekle, nisam mogla da ih zaustavim. Svaka je bila ispunjena bolom, očajem i neizmernom tugom.
Nisam mogla da podnesem ovo, on se stvarno igra sa mojim osećanjima.
Očigledno je da me iskoršćava.
Kao da sam igračka.
Barbika kojoj obična devojčica kroji sudbinu, oblači je u šljašteće haljine i vodi na čajanke, ne brinući šta lutka oseća. Pa to je samo lutka, koga briga šta ona oseća?
Nikoga.
Zašto nije mogao da bude dobar dečko?
A ja ga i dalje volim više od sebe. I da me sada litate da li bih ubila za njega, moj odgovor bi bio pozitivan.
A to me boli.
Razdire me to što znam da je sve bilo lažno. Iskoristio me je.
Svi poljupci bili su lažni. Svi dodiri bili su lažni. Svi pogledi bili su lažni.
Naša ljubav bila je lažna.
Kada vas voljena osoba izneveri, sve što želite da oseća je bol. Da prođe kroz isti pakao kao i vi. Da se oseti poniženo i izostavljeno.
To je normalno, zar ne?
Mislim da ću mu malo srediti stan.
Nekako mi je čudno što ovo ne prihvatam mnogo k srcu, ali sve što osećam je bes. Mržnja i želja za osvetom.
Ili samo ja želim da je tako.
Pogled mi padne na policu sa knjigama.
Zašto da ne?
Oborim sve knjige na pod, i slomim policu. A bes, umesto da se smanjuje, samo raste.
Moram da ga izbacim iz sebe.
Uzmem lampu sa noćnog ormarića, te razbijem prozore, pa i nju samu. Iščupam zavese, počupam biljke i razbijem saksije.
Ovo nije dovoljno, želim još.
Ispod kreveta nađem kutiju sa alatom.
Ovo će biti zanimljivo...
Bušilicom i testerom ukrasim njegov ormar, te mu velikim baštenskim makazama iseckam odeću na komade. Baš kao što je on moje srce.
Čekićem mu razbijem sve posuđe u stanu, i veliki plazma televizor u dnevnoj sobi. Pocepam mu i sve jastuke i posteljine.
Hoću još!
Izvrnem sav nameštaj, prerežem sto i iseckam tepihe, ali želim još!
Vratim sav alat u kutiju, te izađem na terasu.
Mislim da neće prepoznati svoj auto!
Još, još i još!
Pronađem neki poluprazan sprej, te ga dobro promućkam, i započnem svoje remek-delo.
YOU ARE READING
My New Teacher
Romance"Vi u meni budite nešto sasvim drugačije,nešto što do sada nisam osetio..." govorio je dok se moje telo ježilo svakom njegovom rečju sve više i više. "A Vi u meni više ne budite ništa... Budili ste sve što može da se nazove osećanjima,ali više ništa...
