Perfect life or just illusion? INeymar JrI

'Travelling to Spain'

                      ~ponedjeljak,dan polaska~

,,Martina...Martina hajde budi se.."-mama me lagano drmala u znak da se probudim.

,,Koliko imdhdj hdkrbdk?"-promumljala sam u jastuk.Nisam se razumjela a pogotovo me mama nije razumjela.

,,Martina ne razumijem što govoriš"

,,Pitala sam koliko ima sati?"-digla sam glavu i okrenula se prema njoj.

,,Pet ujutro."-MOLIM?!Pet ujutro a ona mene budi.Pih..

,,Zašto me budiš tako rano?"

,,A vjeverica moja...pa danas putuješ u Barcelonu.."-danas putujem u Barcelonu?Danas je ponedjeljak?Već?

,,Danas je ponedjeljak??"

,,Da kćeri je..i sad se odi obući,nazovi Katarinu i reci joj da se spremi pa će vas tvoj tata odvesti na aerodrom"-ustala se sa kreveta te otišla.Ja sam se protegnula,dvaput zijevnula i ustala.Uzela sam robu te odlučila da ću se otuširati za dobro jutro.To će me najbrže razbuditi.Uzela sam si odjeću i ručnik te otišla u kupaonu.Ušla sam pod tušu i pustila vodu.Ali kad sam pustila vodu skočila sam barem tri metra u vis..ak ne i više.

,,Sranje!"-opsovala sam.Pogledala sam na bojler i vidjela da nema tople vode.Tko bi?Pa da..moj tata..on se uvijek tušira ujutro i potroši svu toplu vodu.Nije fer!Pa odustajem od te ideje sa tuširanjem.Nema šanse da se ja tuširam u hladnoj vodi.Obukla sam se i izašla iz kupaonice.

,,Jesi se otuširala?"

,,Da da moš mislit...tata je potrošio svu toplu vodu!"-ljutito sam odgovorila.

,,Ups..zaboravila sam ti reći...oprosti"-ma krasno...

,,Nevermind idem nazvati Katarinu i probuditi ju."-otrčala sam do sobe.Uzela mobitel i utipkala njen broj.

,,Molim."-javila se pospanim glasom.Aha još spavaš micek..

,,Hej Kati šta radiš?"

,,Skijam se...evo tu pored mene je Ivica Kostelić -.-" vjerovatno spavam tuko...pa tek je pet ujutro"

,,Hahah znam Kati..ali čuj ako misliš sa mnom ić u Barcelonu i upoznati Neymara onda se bolje spremi..ja dolazim za deset minuta kod tebe"

,,Molim??Ali neću se stić spremit.."

,,Na to si trebala prije misliti"-odgovorila sam joj te poklopila.Što se nije prije spremila?Kako god uzela sam kofere te sišla dolje.

,,Oh,vidim da si spremna.Dali je Katarina spremna?"

,,Je tata spremna je.Idemo li?"-još sam se malo ljutila na tatu što mi je svu toplu vodu potrošio.

,,A što si ti tako šutljiva?"

,,Ljutim se"

,,A na koga?"-upitao me.Hah kao da ne zna.

,,Pa na tebe.Potrošio si mi svu toplu vodu.."-lagano se nasmješio i uštipnuo me za obraz.Auč...to boli!

*

*

Stigli smo pred njenu kuću.Istrčala sam iz auta i pokucala joj na vrata.Otvorila mi je sa velikim smješkom na licu i koferom u ruci.Stvarno je sretna!

,,Hej,si spremna?"-kimnula je glavom.Pozdravila se sa starcima te pošla sa mnom.Sjele smo u auto.

,,Jutro."-pozdravio je moj tata.

,,Jutro gospodine Rakitić"-opa...neko je služben..

,,Čemu tako službeno?"

,,To je samo kultura"-lagano se nasmješila,a ja sam samo preokrenula očima.Nakon pola sata vožnje u tišini u autu smo stigli na aerodorom.Tata nam je ponesao kofere.

,,Pa cure...odavde pa nadalje nastavljate same.Sretno"-zagrlio nas je te otišao.Nas dvije smo krenule u avion.Do španjolske smo putovale tri sata.U avionu smo malo pričale i malo slušale pjesme,te komentirale druge ljude.

,,Molimo vas da zavežete svoje pojaseve jer slijećemo"-oglasila se stjuardesa.Zavezale smo pojaseve pa se naslonile na naslonjače.Kad smo sletjele zaputile smo se prema hotelu.Bio je jaako daleko od zračne luke.Malo smo se pogubile pa smo se sjetile da pitamo nekog čovjeka.Grad Barcelona je stvarno bila pusta.Čudno.Ugledale smo nekog Dečka otprilike od 20-ak godina.

,,Exscuse me...but may I ask you something?"-pitala sam ga.

,,Yes,you can.You're tourists,right?"

,,Yes we are...and we are from Croatia."-čudno..samo sam ja pričala..Katarina nije ni riječi prozborila.Obično ona voli pričati sa dečkima.

,,Ok,and your question is?"

,,Where is this hotel?"-pokazala sam mu sliku sa imenom tog hotela jer nisam to znala izgovoriti.

,,Oh,it's far far away from here..it's in centre of Barcelona."

,,And this is not centre of Barcelona o.O?"-začudila sam se.

,,No...this is everything but not centre of Barcelona.In centre is very loud"-a to objašnjava zašto je sve tiho.

,,Ok.."

,,But you can take taxi"

,,Ok,thank you.Goodbye"

,,Goodbye"-udaljile smo se a ona je i dalje bila tiha.

,,Što je bilo Katarina?"

,,Znaš.Li.Ti.S.Kim.Si.Ti.Razgovarala?"-uznemireno me pitala

,,Sa nekim likom?"

,,Nekim LIKOM?Martina ono je bio Neymar Jr."

,,Hahaha misliš onaj Neymar?Onaj tvoj?"

,,Da..na njega mislim!"-ostatak puta smo šutile.Ja sam isto bila iznenađena.I to jako.Pričala sam s likom kojeg uopće ne volim.Dapače,mrzim ga!On je za mene bio i ostao najobičnija umišljena bogata zvjezdica.Samo to i ništa više.Napokon smo došle do hotela.Uzele smo sobu,raspakirale se i otišle spavati.Bile smo premorene.Sutra ćemo ići u razgledanje i moje najdraže shoping!

Tadam...drugi dio moje priče.Vidjela sam da vas je čak sedmero pročitalo i stvarno sam iznenađena.Ovaj dio sam postavila jer me Magdalena Jurić zamolila njoj se sviđa tako da ako ništa pisat ću radi nje.Ako ima grešaka,pogotovo tu kod ovog kad na engleskom pričaju ispričavam se.Jest da imam pet iz engleskog ali ne mogu sve znati :P

Whatever...čitajte i uživajte :)