Pip pip pip
Aaaaa,što mrzim budilicu!Probudila me na najljepšem dijelu sna.Taman sam se trebala poljubiti sa Zaynom,i onda...glupa budilica sve pokvari!Pa razbit ću ju jednog dana!
'I.. jesi spremna za Madrid?' pročitala sam poruku od Katarine kad sam ju dobila.Ta cura se stvarno rano budi.
'Yep,ti za Barcelonu? :)' odgovorila sam sa smajlićem.Za razliku od nje,ja sam čula za smajlića.
'Naravno curo.Nego što si ti mislila?Da nisam?'
'Pa..ne znam ja..možda i nisi.Možda se bojiš.. :P' napisala sam joj da joj malo dignem živce u rano jutro.
'Stvarno znaš dić' čovjeku živce,i to u rano ujutro..' odgovorila je na što sam se ja nasmijala.
Iskreno...što bi ja bez Katarine?Ona je moja najbolja prijateljica..ona jedina zna sve o meni.
"Martina,spremna?Tata će te odvesti do zračne luke."-ušla je moja mama u sobu.Pardon..upala je,samo tako..bez kucanja..pa mislim...što bi se dogodilo da sam bila gola?
"U redu mama.Moram se samo umiti i počešljati."-rekla sam te se odgegala do kupaone.
Nisam jutarnji tip,nikako.
Umila sam se,počešljala i oprala zube.
"Spremna?"-pitao me tata kad sam izašla iz kupaone.
"Naravno.."-sa smješkom na licu sam rekla.
Moja mama nije imala baš neki osmjeh na licu.Znam da je zabrinuta,ali..mislim imam 16 godina i znam se paziti.Izdržljiva sam ja...znam se izboriti sama za sebe.
"Sve će biti u redu mama"-zagrlila sam ju.Osjetim kako plače.
'Oh molim te,nemoj mi otežavati.' pomislila sam u sebi.
Priznajem...i meni je sad postalo teško.Ne mogu ju gledati kako plače.
"Mama nemoj plakati.Ja ću biti u redu..."
"Ali ja neću.Martina ne vkerujem kako si tako brzo odrasla..."
"Mama...."-pomalo drsko sam rekla.Sad mi je još i to falilo..mislim ono..
Samo je pognula glavu i obrisala suzu koja joj se spuštala niz obraz.
"Idemo Tina,zakasniti ćeš na avion.."-rekao je tata.Samo sam klimnula glavom i zagrlila svoju mamu,za kraj.Mislim...nije da se više nikada nećemo vidjeti,ali...proći će duže dana,zapravo mjeseci..možda čak i godina.Tko zna..
Tata je uzeo kofere i stavio ih u prtljažnik.Ja sam sjela na prednje sjedalo i naslonila se na udobni naslonjač.
Krenuli smo ranije,da možda ne bi zapeli u gužvi,jer ako zapnemo...ode moj avion.A to nikako ne želim.
"I..jesi nervozna?"
"Jesam tata.Mislim...imam praksu u Real Madrid-u.Družiti ću se sa Jamesom i Ronaldom i Garethom i Benzemom i ostalima.."
"A koji su ti likovi?Očito toliko bitni..."
"Pa igrači Real Madrida tata.."
"Ah oprosti što ne pratim nogomet,pa ih ne znam."-podrugljivo je rekao na što sam preokrenula očima.
[………]
"Znači..to je to?"-pitao je davajući mi kofer.
"Yep..to je to.."
"Nedostajat ćeš mi Tinice."-rekao je te me snažno zagrlio.Oh...još mi je samo to falilo.Da se i on raspekmezi.Ne idem na kraj svijeta,već idem u Španjolsku.Na istom kontinentu smo...zar su zaboravili na to?!
"i ti ćeš meni tatice,ali...ne trebaš me udaviti.."
"Oprosti..posjetit ćeš nas nekada?"-pitao je kad me pustio iz zagrljaja.
"Čim stignem"-nesigurno sam rekla.
"U redu...idi sad.Sretno."-još jednom me zagrlio a potom me pogurao prema naprijed.Valjda mi želi biti podrška,ili nešto u takvom smislu.
Ehhh sad...Martina vrijeme je za malčice drugačiji život.Život u novoj državi,među nepoznatim ljudima.A i među mojim idolima,najdražim nogometašima.
Sjela sam u avion.Udobno sam se smjestila i stavila slušalice na uši.Sva sreća pa sam si skinula novi album 1D-a na mobitel,barem mi neće biti dosadno.
-nakon 3h-
Avion je sletio u Madridu.Mislim..logično.Pošto idem u Madrid da će sletjeti u Madridu.Uzela sam svoje kofere i strpljivo čekala na izlazak.U avionu je bilo još puno ljudi ispred mene,što znači da ću za najmanje pola sata izaći van.
Nakon nekog vremena sam se uspjela izvući iz one gužve.Iskreno...mrzim gužvu!Nekako mi stvara nervozu.
Šetala sam negdje,totalno zbunjena sa onim koferom u ruci.Mislim da će me Španjolci uskoro prozvati čudakinjom.
"Izgubila si se?"-začula sam glas iza sebe.
Okrenula sam se i... ne vjerujem koga moje oči vide..tko mi se to obratio?I...baš meni? :o
"J..James?James Rodriguez?"
