Perfect life or just illusion? INeymar JrI

'Dear darlin'

Prije svega...htjela sam prije postavit nastavak ali ovi u sisačkoj bolnici su me zadržali zbog je*enog holtera.I onda mi na kraju kažu da oni to NE RADE.Uglavnom...da vas ne zamaram svojim problemima,evo vam nastavka.Nadam se da će vam se svidjeti i uživajte :)

Neymar's p.o.v

,,Martina.Tko ti je ovo napravio?"-sagnuo sam se kod nje na pod.No,kad sam ju htio zagrliti izmakla se.

,,Z-za oovo si ti kriv"-promucala je te se još više sklupčala.Nije mi dala da joj priđem.Čak me nije ni pogledala.

,,Ja kriv?Martina nisam bio pored tebe.Kako sam onda mogao?"-sarkastično sam upitao.

,,Da nije bilo tebe,ja...ja ne bi bila pretučena!"

,,Ali...ja nisam tebe niti taknuo Martina!Nisam!"-suze su mi potekle niz lice.Kako me može optuživat?Pa nisam ju pretuko.Jedino ako...ma ne nebi to Bruna napravila.Luda je ali da bi ona ovako nisko pala...sumnjam.

,,Mrzim te,Neymar.Mrzim.Mrzim.Mrzim!"-nekako nespretno se ustala i počela me tući.Koji joj je?

,,Martina.Smiri se!"-izderao sam se.Prestala je,ali...briznula je u plač.Zagrlio sam ju što sam jače mogao.Ne znam tko ju je tukao,ali...čim nađem tog gada gotov je!

Martina's p.o.v

Flashback

,,Neymar?"-kako je samo mogao.Jel je on to mislio neku u krevet odvest?Zašto sam mislila da bi se on mogao promjeniti?I to promjeniti za koga?Zbog mene.A tko sam ja?Ja sam samo jedna najobičnija i najdosadnija cura.Zašto sam mislila da bi ja njemu mogla išta značiti?Baš sam bila glupa kad sam to mislila.

,,Kome sam ja mislila oprostiti?S kim sam ja mislila imati obitelj?Trebala sam znati da ćeš uvijek ostati isti!"-istrčala sam na cestu koliko sam god brže mogla.Ne mogu više biti pored njega.On mi se gadi!Bljak!Trčala sam ulicama Ria.Umorila sam se i zastala pred jednom malom mračnom uličicom.

,,Martina,Martina"-čula sam glas koji je dopirao iz uličice.Ja ko' ja,iz znatiželje sam krenula u tu uličicu.

,,Tko je?"-pomalo uplašeno sam pitala.Ali nigdje odgovora.Bilo je stvarno jezivo.Kao u onim horor filmovima.

,,Netko tko te mrzi."-začula sam neki ženski glas iza leđa.Kao da sam negdje već čula taj glas.

,,Hasta la vista mala"-netko ili nešto me počelo tući.Sve jače i jače.Nisam se mogla obraniti,bila sam preslaba.Pala sam na pod i leđima lupila o zid.Na kratko sam pogledala prema gore i vidjela poznatu siluetu.Pa to je……………Bruna!

Katarina's p.o.v

,,Znači..nadam se da si bila dovoljno skoncentrirana kad smo vježbali,Katarina"-obraćao mi se Steven.Huh,da sam barem bila.Nesigurno sam kimnula glavom i okrenula se prema pozornici.Trenutačno se nalazim iza onog velikog zastora.Za par minuta počinje koncert.Super!Ali,da sam bar raspoložena za pjevanje.Trenutno mi nije ni do čega.