Perfect life or just illusion? INeymar JrI

'I am happy or I'm not?- 2.sezona :oo

Neymar's p.o.v

~Španjolska,Barcelona~

Hmm,tko je bila cura koju sanjam već danima?Zašto me ta cura kopka iznutra?Zašto se uopće zamaram tim?Zašto želim da je ta cura stvarna?Zar mi Bruna nije dovoljna?

Uhh,tisuću pitanja u mojoj glavi.Ali nigdje odgovora.Posljednjih dana nisam baš nešto normalan..zbunjen sam i poprilično smotan.Dečki me zezaju da sam se zaljubio,ali,hah nije valjda da sam se ja zaljubio u posve izmišljenu curu? E ako jesam onda sam totalno lud.

"Neymar što ti je?"-zabrinuto me pitao Xavi dok smo išli prema svlačionici.Imali smo trening i priznajem da je bio dosta naporan.Sav sam znojan i smrdim kao svinja.

"Xavi,moram ti nešto priznati..znaš već danima sanjam jednoteisti san.."

"Sanjaš da te Bruna ostavila?"-pitao je.Iskreno...nitko iz Barce ne voli Brunu.Ne znam zašto..ali ni Bruna njih ne podnosi.

"Ma nee,već neku curu,Martina..i svaki put kad je se sjetim osjetim kao leptiriće u trbuhu.."

Martina's p.o.v

Tek što sam došla u ovu školu i pozdravila se sa Katarinom već sam morala ići kod ravnatelja.Zašto?Mislim...nisam ništa stigla skriviti.Tek sam došla.

Zabrinuta hodam hodnikom prema ravnateljevu uredu.Što sam sad skrivila? Bila ja ili ne,Martina je uvijek kriva.Za sve.Što god da se dogodi,okrivi Martinu.Katastorfa.

Pokucala sam na vrata i kad sam čula 'Da' ušla sam brzinom munje i sjela na stolicu prekoputa njega.

Nije da sam prvi put ovdje,ovo mi je ne znam koji put.Iskreno...već sam navikla na njega.

"I što ste me trebali?Mislim tek sam došla u školu a već sam završila kod Vas.."

"Martina sutra ideš u Barcelonu.."

"Molim?Ali ja bi u Madrid.."

"Nisi u stanju biranja,i sad možeš ići."-hladno je rekao i poslao me van.

Sad sam totalno zbunjena.Zašto ja moram u Barcelonu? Sve jedno ju ne volim.Rađe bi išla u Madrid.Srest Ronalda,Jamesa,Bale-a,i ostale dečke.Eh..samo nisam ja te sreće.

"Hej Tina.Što je bilo?Zašto si išla kod ravnatelja?"-pitala me Katarina.

"Moram u Barcelonu..a ja bi u Madrid."-tužno sam rekla.

"A vidiš ja moram u Madrid.E ajmo se zamijeniti.."

"Kate..pa to ti je savršena ideja!Ne moraju oni znati da smo se zamjenile."-rekla sam na što smo se obje nasmijale.

Krenule smo prema razredu za kemiju.U našoj školi imamo puno razreda.Za svaki predmet po jedan razred.

Stvarno se lako za izgubiti.

Ušle smo u razred i sjele na svoje mjesto.Izvadile smo knjige iz kemije.Taman je u taj tren ušla profesorica iz kemije.

"Dobar dan djeco.."-pozdravila je na što sam se ja na glas nasmijala.

"Nešto je smiješno Martina?"-strogim glasom je pitala.

'Da.. mi nismo djeca već poluodrasle osobe.'

"Ne ne..ništa nije smiješno profesorice."-rekla sam

"U redu.Katarina i Martina vi idite u razred za praksu.Morate se pripremiti za sutra."

"A što je sutra?"-zbunjeno smo pitale.

"Sutra idete u Španjolsku,samo što Martina ide u Barcelonu a Katarina u Madrid."-klimnule smo glavama i istrčale iz razreda.

To oni samo misle da ja idem u Barcelonu,a ona u Madrid.

"Dobar dan.."-rekle smo kad smo ušle u taj razred za praksu.Profesor je klimnuo glavom i rukom pokazao na praznu klupu ispred njega.

"Sad ćete naučiti malo o Španjolskoj,odnosno o Barceloni i Madridu."-rekao je te kredom počeo pisati nešto po ploči.Kad je završio pogledale smo i tamo je bilo sve,od riječi do riječi,o Barceloni i Madridu.

Zinule smo od čuda.

"Ovo je sve što morate znati o Španjolskoj."

"To sve moramo znati?"-pitala je Kate u nevjerici.

"Aha..samo to morate znati."

"Samo to?"-ponovila sam te se lupila po glavi.

"Da..nema tog puno.."-rekao je u smješak.

"Ako Vama to nije puno,onda ne znam što je."'rekle smo u isti glas.Ne često,ali ponekad nam se zna dogoditi da kažemo nešto u isti glas.

-Na kraju dana-

Čim sam napisala zadaću,uzela sam si kofer i krenula se spremiti.Trebala bi u Barcelonu ali ja idem u Madrid.A Katarina u Barcelonu.Sva sreća da imam pametnu BFF.

"Zašto se spremaš Tina?"-pitala je mama kad je ušla u sobu.

"Sutra odlazim.."

"Kuda?"

"U Madrid.Idem na praksu.."-rekla sam te zatvorila kofer nakon što sam zadnju majicu spremila.

"Jesi sigurna da želiš?"'pitala me tužno.

"Naravno mama.Sigurna sam."-rekla sam i zagrlila ju.Znam ja što ona želi.Želi ona meni uvući nesigurnost samo zato što ću joj nedostajati,ali neće uspjeti.Ne ovaj put.

"Onda dobro..odi spavati.Treba ti sna.."-rekla je i izašla iz sobe.

Upravu je.Treba mi sna.Ipak...sutra je naporan dan.

Hej hej hej.Nastavak je tu :) ovako...priču planiram dovršiti do 12.1.2015. ako ne i prije.
Inače postavila sam novu priču,ovaj put sa One directionom.Ostale detalje vam neću otkrivati :p odite na moj profil pa ćete vidjeti sve.
Tako da.. Directioneri i oni koji nisu directioneri,ako su zainteresirani mogu pročitati,ostaviti vote/komentar i reći mi što misle..
Priču 'Ima li nade za nas?' Sam obrisala jer nemam više inspiracije za nju,a i nisam bila nešto posebno zadovoljna.

To je to od mene..ja se nadam da vam se ovaj nastavak svidio,i nadam se da će vam se svidjeti nova priča koja će totalno biti drugačija od ove :D

Love ya guys♥