Perfect life or just illusion? INeymar JrI

'Accident and...what to do?!'

"N-Neymar.."-dotrčala sam do njega.

"Što mu je?"-uplašeno sam pitala gledajući u to beživotno tijelo.

"Ne znam...tata budi se...tata..."-uzrujano ga je drmao ali se Neymar sr.nije ni pomaknuo.

"MArtina...molim te..reci mi što mu je!"-oćajno mi se obratio.Bože...kako mi ga je žao...gleda me tim svojim bespomoćnim okicama.Kako da mu pomognem..

"Ja...Neymaar..ja sam samo učenica medicinske srednje škole.Ne znam još sve...ali...čini mi se da je doživio srčani,no nisaam sigurna.Tako da...bolje ga odvedi u bolnicu."-samo je klimnuo glavom,otrčao u kuću po ključeve od auta te istrčao iz kuće i nekako ga je uspio uvesti u auto.Upalio je auto i odvezao se u bolnicu.

Zašto?Zašto se to baš Neymaru mora dogoditi?!Pa nije on zaslužio ovo!Nije nikome ništo skrivio.Zašto uvijek dobri ljudi najebu?!

Liam's p.o.v,London. (Zamislimo da je Liam otišao danas u London na glazbeno natjecanje,tj.X-factor.)

Pa...evo me.Stojim ispred ogromne zgrade...ispred mene je još hrpa mladih ljudi.Svi čekaju na svoj red.Svi su ovdje došli ostvariti svoj san.San da postanu slavni pjevači.Eh...sretno im u tome.

"Broj 22769"-čuo sam neki stariji ženski glas.Pogledao sam na svoju pločicu sa brojem.Uh...pa to sam ja.

Nervzno sam ušao unutra.Eh...prevelika nervoza me hvata,aa to se vidi.

"Dobar dan.."-rekao sam i nervozno se nasmješio.

"Dobar dan."-rekli su svi u jedan glas.

"Kako se zoveš?"-pitao me neki stariji čovjek sa kratkom malo sjeđom kosom.

"Liam James Payne."

"Koliko imaš godina Liam?"

"Imam 21 godinu."

"A odakle si?"

"Wolverhampton.."-samo su klimnuli glavom.

"U redu..i što ćeš nam pjevati?"

"Pjevat ću Cry me a river.."-rekao sam i,kad su mi dali znak započeo sam.

Pjevao sam koliko god sam dobro mogao,ali..ja i dalje imam neki osjećaj da ovo nije dovoljno dobro.Ne znam zašto..

"U redu...javiti ćemo ti da li si prošao audiciju kada poslušamo sve ostale.Hvala ti što si se prijavio."-ljubazno mi je rekao,samo sam klimnuo i izašao.

Uff,nikada u životu nisam imao ovakvu tremu. Ili nervozu.Jednostavno...stvarno je teško,i sada imam nekakvu tjeskobu..

Martina's p.o.v,Barcelona ツ

Sjedim u Neymarovoj kući,sva sam nervozna...što je bilo Neymarovom ocu? Ahh...samo da nije nešto ozbiljno.

'Glupačo lik je ležao mrtav na podu i onda dođeš ti sa svojim biserima kako nije ništa ozbiljno..' - javio mi se onaj glas u glavi.Možda je u pravu...ne mogu očekivati da nije ništa neozbiljno ako je lik ležao ispred mene mrtav,ali doslovno mrtav.

Trrr-trrrrr

"Halo..."

"Dobar dan...dobio sam Martinu Rakitić?"

"Da,zašto?"

"Molimo Vas dođite u glavnu bolnicu grada Barcelone,hitan slučaj.."

Pip-pip-pip

Molim?!Kakav hitan slučaj?Meni ništa nije jasno!Ali...ajde dobro.

Kofer sam ostavila u kući.Hm...a sa čim zaključati kuću?Njemu je ključ kuće na ključu od vrata.Paa..valjda mu nitko neće provaliti...valjda..