„Živa bića se dijele na..."-štrebala sam prirodu,valjda.Prije ovoga sam učila još puno predmeta.Više ne znam ni kako se zovem.Ni gdje živim.Iskreno...slobodno me mogu pitati ništa neću znati.Mislim zašto učiti kad neću ništa naučiti?Stvarno...nema logike.
Kuc-kuc
,,Naprijed"-viknula sam.U sobu je ušao..Davi.Uh,dobro je.
,,Ako su te poslali da me ispitaš slobodno se okreni i izšetaj iz sobe.Jer ja ništa ne znam"-iskreno sam mu rekla.
,,Heheh u redu.Iako...nisu me poslali da te ispitam.A što točno učiš?"-zainteresirano me pitao.
,,Učim prirodu,ali nikako da zapamtim.A i prije ovog sam učila tisuću drugih predmeta.."
„Tisuću?Sumnjam da imaš toliko predmeta u 3.razredu."-začuđeno je rekao.
,,Ahahah ma to se samo tako kaže Davi.Ne daj Bože da imam toliko predmeta"-stvarno...ne želim imati tisuću predmeta.Mislim jedva naučim i ovih 10 ili 12 koliko ih već imam..
,,Okej.Nego...znam kako ćeš najlakše zapamtiti važne stvari iz bilo kojeg predmeta"
,,Stvarno?Kako?"-zainteresirano sam rekla.Sutra nas profesorica ispituje i želim dobiti najmanje 4.Tražim previše?
,,Daj mi balon ili loptu."
,,Molim?Ali Davi...vrijeme je za učenje a ne igranje"-očajno sam rekla.
,,Učiti ćemo kroz igru.Stoga...daj mi loptu ili balon"
,,Okej...evo ti odbojkaška lopta.."-pružila sam mu zeleno-crveno-bijelu odbojkašku loptu.
,,U redu.Zatvori knjigu i stavi ju na stol."-ja sam zatvorila knjigu i stavila ju na stol.
,,Znači...ovo su pravila igre.Dodavamo se.Ako tebi padne lopta ja ti postavim pitanje iz prirode.Ti mi odgovoriš i nastavimo sa dodavanjem,a ako ne odgovoriš ili odgovoriš,ali je netočno,moraš napraviti ono što ti zadam."-dok mi je objašnjavao,ja sam samo klimala glavom.Pa...pravila igre su mi posve jasna.
,,Započinjemo?"-nestrpljivo sam pitala na što je on klimnuo glavom.
Martina's p.o.v
,,Neymar...što je Adriani?I samo mi nemoj reći da ju je pubertet opalio jer nije još ušla u nj."-govorila sam mu dok je on čitao nekakve novine.Da li on mene uopće doživljava?
,,Neymar?!"
,,E vidi ovo Tina...pišu kako brojnost doktora u Španjolskoj opada i kako trebaju doktore...taman za tebe.."
,,Uhhh..."-samo sam duboko uzdahnula,izdahnula i digla se sa kauča.Ne želiš me slušati?Pa ne moraš...ne moraš se brinuti o našim klincima.Ja ću...Martina će sve sama.Ne ovisi Martina ni o kome.
,,Tina stani.Što sam sad krivo napravio?"-osjetila sam njegovu ruku na svojoj.Pogledala sam ga u oči i vidjela opet onog dobrog i brižnog Neymara kojeg znam od početka.I danas se pitam zašto mu nisam prije dala šansu..nego sam ga mrzila i prezirala.
,,Ništa...osim što bi me mogao slušati malo više?"
,,U redu...što točno želiš?"
,,Pa...pomozi mi malo oko odgoja djece..znaš...Alex i Zac te trebaju a i Adriana...ako nisi primjetio počela je psovati,a tek joj je 9 godina.To baš i nije normalno.."
,,U redu.Ali...što se tiče Adriane...ne možemo ju kontrolirati...možemo ju opomenuti ali ako ona odluči da će psovati...to će i učiniti..."
,,Molim?!Jel' mi ti to pokušavaš reći da toleriraš Adrianino psovanje?Tebi je to okej?U redu ti je da jedna devetogodišnja curica psuje?"-pitala sam ga u nevjerici.
VOUS LISEZ
Perfect life or just illusion? INeymar JrI
FanfictionJoš jedan fanfiction sa Neymarom :)