Perfect life or just illusion? INeymar JrI

'Yes I do'

Martina's p.o.v

Njegovo pitanje mi se vrti u mislima cijelo vrijeme.Ja...od iznenađenosti ne mogu ni pisnuti,dok me on zbunjeno promatra.Što da mu odgovorim?Mislila sam da sam spremna zaboraviti tu glupu prošlost i razmišljati o budućnosti sa njim.Volim ga.No opet,bojim se sa druge strane.Samo kad pomislim što je moj pokojni otac radio mami,i kad pomislim da bi Neymar mene mogao tući...uplašim se.Jednostavno..zablokiram.Nervozno sam se ustala sa stolice i šetala lijevo-desno.To mi obično pomaže.Ali,ovaj put nije.Joj,što da radim?Misli Martina,misli!

,,I?"-nervozno je pitao.

,,Što i?"

,,Hoćeš li se udati za mene?"-gledao je cijelo vrijeme u mene.Kako da se izvućem?

,,Ja...ovaj...Neyma,jesi siguran da si prebolio Brunu?"

,,Haha,da.Zašto?"

,,Lažeš!"-viknula sam.Ne želim započeti svađu,ali opet...ne mogu mu reći da.Pronašla sam u njegovom ormariću njenu sliku.Rekao mi je da je sve slike od nje spalio.Lagao mi je.Ili...možda ju nije vidio?

,,Molim?!"-podigao je glas na mene.-,,Gle,Martina...ti mene ako ne voliš.Slobodno mi reci,nemoj mi davati lažnu nadu."

,,Kao 1.ne deri se na mene!A kao 2.kako možeš reći da te ne volim?Ja...sam samo shvatila da si mi lagao.A ja...ne..ne mogu biti sa lažljivcem u vezi!"-sad sam se ja počela derati.Oh Bože,radi mog glupog straha...ja sam pokrenula svađu...optužila ga za nešto što nije napravio.Stvarno sam glupa!

,,Kako to misliš da ja lažem?"

,,Evo,vidiš?"-iz ladice u dnevnom boravku sam izvadila njenu sliku,te mu je pokazala.

,,Gdje si to našla?"

,,U tvojoj ladici.."-tiho sam odgovorila.Znam da mu nisam smjela kopati po stvarima,zapravo pospremala sam i slučajno naletila na to.

,,Molim?!"

,,I...samo da znaš...žao mi je zbog svega štto se dogodilo"-onako,potresena izjurila sam iz kuće i ušla u auto.Bila sam ljuta...ali ne na njega,već na sebe.Zašto jednostavno ne prijeđem preko tog straha?Ili mu priznam.Ali,opet,što ako me bude smatrao luđakinjom?Ja sam ovaj put totalno pretjerala.Znam što ću...ispričat ću mu se.Pridobit ću ga natrag.Nekako.

(…)

Uvezla sam se u garažu te brzinom munje izletjela iz auta.Uletjela sam u kuhinju.Neymar je bio tamo sjedio za stolom.Vrtio je onaj prsten po rukama i......dali on to??On to plače?Pa ne mogu....ne...ne...što si to učinila Martina?Prokletstvo!Ne mogu ga takvog gledati.Prišla sam mu te ga zagrlila iza leđa.Osjetila sam par suza kako su se spustile po mojim rukama.Što da mu sada kažem?Možda jednostavno....oprosti?

,,Neymar"-stala sam ispred njega i pogledala ga u oči.Kako mogu povrjeđivati tog lika?Pa on je meni sve!

,,Šta oćeš?"-ljutito je pitao.Ima se pravo ljutiti.

,,Žao mi je...ja jednostavno...nisam te htjela povrjediti.Ali...ponekad ta moja odvratna prošlost utječe na mene i povrjedim ljude do kojih mi je stalo..."

,,Odvratna prošlost?"-zainteresirano je pitao.

,,Da...vidiš...ja imam jedan stvarno neobičan strah.."

,,Martina..i ti sama si neobična s vremena na vrijeme"-nasmijao se,a mene malo uvrjedio.-,,Što si sad ozbiljna?To ti je kompliment"-nadodao je.Aww..duša moja..znaš se ti meni izvuči.

,,Haahaahaa znaš se ti izvući"-pojavio mi se osmjeh na licu.Zar može oko samo jedne osobe biti 1000 emocija?To mi je nepojmljivo.Naslonila sam se na sudoper.Neymar se ustao sa stolice te mi se približio.Srce mi je zakucalo 100 puta brže.