Adriana's p.o.v
'Moram,moram ih opet spojiti.Iako ne znam pravi razlog zašto je mama ostavila tatu i mene,moram ih opet spojiti.Htjeli oni to ili ne.Moram smisliti nekakav plan.Nekako ih dovesti u jednu sobu da samo njih dvoje budu,i onda ih zaključati i ostaviti sve dok se ne pomire,pa makar to značilo da će morati biti zaključani i nekoliko godina.Hmm,znam!' skočila sam sa kreveta čim sam dobila nekakav plan.Smislila sam,još samo to moram ostvariti.I opet sam skočila.Pojavila mi se ona lampica iznad glave.Oni likovi u sobi su me uplašeno gledali.Koji im je?
,,Tin...ova mala nije dobro"-rekao je jedan.
,,U pravu si.Još ćemo od nje pokupiti bjesnoću"-dodao je drugi.O čemu oni to pričaju?Mah,nije me briga.Glupi su.Dečki su uvijek glupi.Istrčala sam na hodnik i otišla potražiti sestru Nikolinu,mislim da se tako zove.
,,Nikolina!"-potrčala sam prema njoj kad sam ju ugledala.
,,Što je bilo?"
,,Imam plan.Mamu i tatu ću opet spojiti,ali ti mi moraš pomoći."-samo je piljila u mene.Pa da...zaboravila sam da ona ne priča portugalski.Kako sad?Što sad?..Znam!Nacrtat ću joj.Taman imam papira u sobi a kemijsku ću posuditi od nje.
,,Kuda me vodiš Adriana?"-odvukla sam ju u sobu.Sjela ke na moj krevet i promatrala me što radim.Uzela sam papir i njoj iz džepa izvadila kemijsku.Htjela je nešto reći ali ja sam ju prostrijelila pogledom i odmah je ušutila.Nacrtala sam nekakvu curu,ispod nje napisala 'Tina' i kao nekog dečka.I oko njih kao nekakvu kocku.
,,Aha...shvaćam što želiš"-veselo se ustala i nekud otišla.
Martina's p.o.v
Probudila sam se,zapravo nisam uopće spavala.Ustala sam iz kreveta i otišla u kupaonu.
,,A Isuse Kriste"-viknula sam na glas kad sam vidjela svoj odraz u ogledalu.Ovo sam ja?Pa ja izgledam odvratno.Imam šminke po cijelom licu.Kako ću ja sad to skinuti?Trebat će mi sati i sati.Usred skidanja ovog sranja sa lica zazvonio mi je mobitel.Ja inače danas radim od 13:00,tko sad smeta?
Martina: Halo..
Xxx: Doktorice brzo dođite,mala Adriana se guši.
Martina: Evo me odmah.
Poklopila sam i požurila se sa tim skidanjem.Napokon sam uspjela to sranje skinuti,na brzinu sam izvukla nešto iz ormara i obukla.Uzela sam mobitel,ključeve i novčanik i istrčala iz stana.Nisam sigurna da li sam zaključala stan.
Neymar's p.o.v
Možda sam pretjerao kad sam se izderao na Martinu?Jesam li iskreno?Ja nju volim...još uvijek,ne mogu ju više izbaciti iz glave.Svaku noć mislim na nju.Bruna me ostavila,samo zato što sam preksinoć u snu izgovorio Martinino ime.I navodno sam rekao da ju volim.Ja se tog ne sjećam,ali je vrlo lako moguće da sam to napravio.Trenutačno se šetam onim...Maksimirom?Tako se to mjesto zove,valjda.
YOU ARE READING
Perfect life or just illusion? INeymar JrI
FanfictionJoš jedan fanfiction sa Neymarom :)