Vlasnik Mog Srca

14. Deo

"Ne znam šta si drugo očekivao Matteo. Ta devojka nije jedna od onih koje možeš da koristiš.."

"Nino začepi više,rekao sam ti da se ne mešaš u to a ti se opet mešaš."

"Zato što si me pitao za savet,ne sećaš se?"

Samo prevrnem očima i ne kažem ništa,ona će sigurno doći da uzme svoje stvari koje su ostale ovde,a možda i neće? Kada sam postao ovako zaludan i od kada sam počeo da imam želju za samo jednom ženom? Pre me nije bilo briga koja je u pitanju a sada imam veliku želju za njom.

"Gospodine Russo stigla je gospodjica Rose i traži Vas."

Ustajem sa stolice i izlazim iz kancelarije pa ugledam Saru koja stoji naslonjena na zid,prvi put je vidim bez šminke ali i dalje je veoma lepa.

"Došla sam samo po svoje stvari."

Pomerim se sa vrata pa udje u kancelariju i krene da skuplja svoje stvari.

"Možemo da razgovaramo?"

"Nemamo o čemu."

Sve svoje stvari strpa u torbu i krene da izadje ali pre toga zatvorim vrata i zaključam.

"Otključaj odmah."

"Ne dok ne popričamo."

Izdahne i nagne se na moj radni sto,mislio sam da je neću uopšte ubediti ali izgleda da sam pogrešio.

"Ne želim da se ovo izmedju nas završi."

Ironično se nasmeje na moje reči što me ljuti.

"Čuješ li ti sebe? Ne znam sa kakvim si ti devojkama provodio vreme ali ja nisam kao one."

"U tome i jeste poenta,svidja mi se što nisi kao druge."

"Ti si idiot."

Ustaje sa stola i dolazi do mene pa pokuša da otvori vrata.

"Otvori odmah."

"Šta treba da uradim da bi ostala?"

Samo gleda u mene bez i jedne reči.

"Apsolutno ništa,ne postoji stvar koju možeš da uradiš da bih ostala ovde."

Uzima mi ključ iz ruke i izlazi iz kancelarije,kad tad cu je vratiti makar je na silu vratio.

Sarina perspektiva

Čim izadjem iz njegove proklete firme ispune mi se oči suzama koje kreću nekontrolisano da liju niz moje lice. Kako ima smelosti da mi se uopšte obraća? Brišem suze i otvaram vrata svog auta u koji ulazim pa stavljam torbu ja suvozačevo sedište. Sačekam koji trenutak da se smirim pa upalim auto i odlazim nadajući se da nikada neću više posla imati sa tim čovekom.
Ubrzo stižem kući i sednem na kauč u dnevnom boravku,kada pogledam u svoj telefon na ekranu vidim nekoliko propuštenih poziva od Mattea i jedan od Toma. Za Mattea sam i očekivala da će me zvati ali Tom? Možda me je slučajno pozvao.

- Hej zvao si me..

-Možemo da se vidimo? Moram ponovo da razgovaram sa tobom.

-Naravno,kada želiš?

-Sada,ako možeš kod mene.

-Krećem.

Čudno mi je kako sam odmah prihvatila da dodjem bez razmišljanja sa nadom da ćemo se pomiriti a do juče sam razmišljala o raskidu. Više ne prepoznajem samu sebe. Uzimam telefon i izlazim iz kuće kad ispred kapije ugledam Mattea koji upravo izlazi iz svog auta.

"Šta ćeš ti ovde?!"

Upitam grubo i dodjem do kapije.

"Želim da razgovaramo."

"Mi nemamo o čemu da razgovaramo,ti i ja smo samo spavali i to zato što su mi trebale informacije u vezi mog brata."

"Ne želim da se ovo završi.."

"Nema šta da se završava jer ničega nije bilo,možeš da imaš bilo koju devojku zašto me ne ostaviš na miru?"

Skoro ne zaplačem na sopstvene reči,zašto me ovako muči? Zašto samo ne ode iz mog života?

"Dobro onda,više ti neću smetati."

"To i želim."

Kažem hladno i ravnodušno a on odlazi i grubo zalupi vratima auta i odlazi,nadam se da mi stvarno neće smetati jer ne mogu da podnesem da budem u njegovoj blizini. Hvala Bogu pa ovo izmedju nas nije dugo trajalo.
Stižem ubrzo kod Toma i zvonim na njegova vrata nakon čega ih on otvara.

"Hej.."

Kažem stidljivo i posramljeno.

"Udji."

Ulazim unutra i sednem za kuhinjski sto,on donosi neko poće i dve čaše.

"Nisam spreman da te se tek tako odreknem."

"Ja mogu da objasnim sve,samo me molim te saslušaj."

Kažem očajnički dok on sebi i meni sipa piće.

"Hajde onda,objasni."

Priča koju ću mu ispričati zvuči kao izmišljena, možda pomisli da sam budala posle ovoga.

"Taj Matteo,prihvatio je saradnju jer je želeo sa mnom da spava.."

"I ti si mu ispunila želju."

Kaže grubo što me još više ukopava.

"Molim te saslušaj bez prekidanja. Prihvatio je saradnju samo zbog toga i rekao je ako budem spavala sa njim jedno vreme da će mi dati neke informacije."

"Kakve informacije?"

"O Filipu,on je živ a on zna gde je on i čak mi je pokazao njegove slike i zvao ga je.."

"Saro da li si svesna da si spavala sa nekim nepoznatim muškarcem da bi ti rekao nešto za šta nisi ni sigurna da je istina."

Svaka njegova reč me ubija u pojam sve više i više,kao da me je zvao da bi me ponižavao.

"Tome ti ne razumeš,ne znaš kako je kada za nekoga misliš da je mrtav a ima šanse da je sve vreme ipak živ. I zašto si me zvao uopšte? Da bi me ponižavao i podsetio da sam idiot što sam spavala sa njim?"

"Ne Saro,spreman sam da ti oprostim."

Gledam ga zaprepašćeno,trebala bih da budem srećna ali ovo je ne očekivano.

"Molim?"

"Spreman sam da ti oprostim,ako ne budeš imala bilo kakav kontakt sa tim kretenom ti i ja možemo da pokušamo ponovo..."