Vlasnik Mog Srca

27. Deo

"Ko je to bio? Šta se desilo?"

Verovatno vidi po mom uznemirenom izrazu lica da nešto nije u redu. Kako bi i bilo? Moja firma je upala u dugove i sada nema šanse da odem u Pariz za vikend.

"Ništa što to te se tiče.."

"Sve vezano za tebe me se tiče jasno?"

Kaže drsko i grubo pa izdahne i ponovo me pogleda.

"Hoćeš li mi molim te reći?"

Ako mu budem rekla napraviće problem,ne treba mi to.

"Rekla sam da te se ne tiče."

Krenem nazad za sto ali me njegova ruka hvata i vraća me da stojim ispred njega.

"Saro kaži mi,svakako ću sam saznati ako mi ne kažeš."

Umorno izdahnem,neće me ostaviti na miru dok mu ne kažem.

"Moja firma je upala u dugove,svi sponzori i saradnje su otkazani.."

"Otkazani? Zašto si otkazala sve?"

"Jesi li ti lud? Ličim li ti na idiota da sve otkažem i samu sebe dovedem u bankrot?"

Skoro pa se nasmeje na moje reči i na to što se nerviram. Kako može da bude ovako bezobrazan? Čak ni ne pokušava da glumi da mu je krivo.

"Shvatila sam da te nije briga ali ne moraš da se smeješ."

"Rešićeš to lako,pomoćiću ti. Ko je to uradio ako nisi ti?"

Da li da mu kažem? Prošli put su se zamalo Tom i on potukli u kancelariji. Ustvari zašto bi se on potukao zbog mene ili mi uopšte pomogao,on nema ništa od toga a meni kože trenutno da pomogne samo finansinska pomoć.

"Tom,jedno vreme sam mu dala da vodi firmu i verovatno je za to vreme to sve uradio. Nokada to ne bih očekivala od njega.."

"Dozvolila si tom bedniku da upravlja tvojom firmom?"

"A šta je trebalo da uradim? Ko je mogao da vodi firmu dok sam bila odsutna?"

Besno izdahne i iznervirano sedne na stolicu. Zašto se uopšte nervira toliko oko moje firme?

"Srediću ovo.."

"Šta ćeš ti srediti? Ovo te se ne tiče i mogu sama.."

"Ne,ne možeš. Sve ću ti platiti i otići ću kod onog idiota i dovešću ga u red..."

Sednem do njega i uhvatim ga za kravatu pa ga privučem sebi a on me gleda u čudu.

"Nemoj da si otišao kod njega jel ti jasno? Sama ću sve ovo rešiti a ti se nećeš mešati."

Puštam mu kravatu a on gleda pogubljeno kao da ne zna šta se dogodilo. Namesti kravatu i zakašlje se.

"Ne idemo u Pariz,odložićemo odlazak. Moram sada da idem."

Ustajem sa stolice pa odlazim na sprat da se presvučem i odem da rešim ovaj problem...

Matteova perspektiva

Zvonim na vrata stana ovog paćenika kome ću sada da polomim vilicu. Znam da mi je Sara rekla da se ne mešam ali ne mogu samo da stojim sa strane i posmatram kako se muči da reši svoje probleme. Sve sam već osmislio i tako ću i da uradim. Vrata se otvaraju i zatičem ovog kepeca kako nosi kecelju,divno..

"Šta ćeš ti ovde?"

Jedva da stigne da dovrši rečenicu i već ga hvatam za majicu i izvlačim ga iz stana.

"Kako si mogao to da joj uradiš?!"

Suzbijam ga uz zid i krećem da ga gušim i posmatram kako se bori za dah. Znam da mogj ovako da ga ubijem ali previše sam besan da boh razmišljao o tome ili da bih se kontrolisao.

"Č-čoveče.."

Ne može ni da izgovori ono što želi pa kreće jako da kašlje a onda ga puštam i automacki pada na pod. Ovo će ga naučiti da ne uništava drugima karijeru.

"Pozvaćeš sve njene sponzore i klijente i sredićeš ono sranje kako god znaš i umeš, jasno?"

Zakašlje se i ustaje sa poda oslanjajući se na zid iza njega.

"V-voleo bih ali.."

"Ali šta?!"

Ponovo ga hvatam za majicu a njemu se strah sliva niz lice.

"Ne mogu! Sve je otkazano i nema vraćanja. Bio sam besan ž-žao mi je.."

Suzdržavam se da ga ne bacim na pod i ne izgazim.

"Onda ćemo ovako,nemoj da si se ikada više pojavio u njenom životu i nemoj da si se ikada raspitivao za nju. Zaboravi da postoji inače ćeš imati još jednu posetu od mene. Jasno?"

Klimne glavom pa proguta knedlu u grlu. Taj kreten neće više ni prići Sari a ja ću se pobrinuti za njene dugove. Neće ni saznati za ovo...

Helllooo guysss✨ evo me ponovo sa novim delom. Zašto Matteo uopšte pomaže Sari kada samo želi da je iskoristi? Da li tu ima nekih emocija ipak?🤨 Ostavite utiskee💞