Vlasnik Mog Srca

1. Deo

"Sigurna si da ne želiš da idem sa tobom?"
Upita me Tom dok pakuje sendvič meni u torbu.
"Jesam,i nisi morao da ustaješ ovako rano i dolaziš,ali hvala ti."
Kažem mu sa smeškom i stavljam tašnu na rame.
"Pusti me barem da te odvezem do te firme,nemoj da ideš sama."
"Dobro može,ali ućiću sama tamo."
Klimne glavom sa osmehom,želela sam da ovo obavim sama ali izgleda da neće biti sve kako sam zamišljala.
Nakon nekog vremena vožnje gde nismo mnogo pričali Tom se parkira ispred ogromne i prelepe zgrade,duplo je veća od moje što me malo uplaši ali ne odustajem tek tako.
"Stigli smo."
"Imam oči."
Kažem mu sa osmehom i poljubim ga na kratko.
"Čekaću te ovde."
"Tome idi kući,svima sam u firmi dala slobodno ove nedelje i neću da radiš kada ne moraš."
Uzimam tašnu i izlazim iz auta,pokažem mu rukom da ode a on izdahne i to uradi. Žao mi je što ga na neki način povredjujem,ali nisam takva da pokazujem ljubav kao što on misli. Zaboravljam Toma i krenem kao ulazu u zgradu,sve se cakli i ogromna je. Kada udjem unutra svi trčkaraju okolo i velika je buka od njihovog pričanja,odlučujem da nikoga ne ometam i da odem do devojke koja sedi za pultom blizu ulaza.
"Dobar dan,treba mi pomoć."
Skrene pogled sa svog telefona na mene i stavlja ga u džep."
"Izvoli."
"Sada trebam na sastanak sa Matteom Russom,ja sam iz druge kompanije.."
"Znam ko si,samo idi na poslednji sprat u salu za sastanke na kraju hodnika."
Klimnem glavom i odlazim do lifta i kliknem dugme za najviši sprat,već me malo trema hvata i želim da pobegnem odavde ali ne odustajem tek tako. Izlazim iz lifta nakon što se otvore vrata i krećem ka prostoriji koja je na kraju hodnika,to bi trebala da bude valjda sala za sastanke.
"Izvinite?"
Obraća mi se muški glas iza mene te se okrećem.
"Da?"
"Vi ste sigurno Sara Rose jel da?"
Klimnem potvrdno glavom i pružim ruku.
"Jesam,a vi ste?"
"Nino Russo,rodjeni brat vlasnika firme. Dopustite da vas odvedem do sale za sastanke."
Krene ka sali a ja ga samo pratim te ulazimo unutra.
"Ovde je vaše mesto gospodjice Rose."
Izvlači mi stolicu i sednem na nju.
"Hvala vam."
Kažem sa osmehom,u ovoj prostoriji su svi ugladjeni,možda je bila greška što sam pitala za saradnju i što sam došla?
"Gospodin Russo stiže za par minuta,malo kasni."
Kaže jedna od devojaka koja sedi za istim stolom kao i ja,mlada je ali deluje iritantno. Dosadjujem se i gledam u svoj telefon ispod stola sve dok ne čujem otvaranje vrata a kada podignem pogled ugledam muškarca.
"Dobar dan svima."
Kaže grubim i promuklim glasom te seda na svoje mesto.
"Ne moram puno da pričam,svi znate zbog čega smo ovde."
Svi odgovaraju sa da a ja jedina ćutim i gledam u njega bez prestanka.
"Ko je ovde Sara Rose?"
Svi u pogledaju u mene dok dižem ruku.
"Ja sam."
Svi ponovo pigledaju u Mattea a njegov pogled ostaje na meni.
"Drago mi je,idemo u kancelariju da obavimo intervju pa ćemo videti hoćemo li sklopiti saradnju."
Ustaje sa stolice i krene ka vratima a ja ga samo pratim u stopu, uopšte ga nisam zamišljala ovako,zamišljala sam nekog starijeg tipa sa naočarima a ne visokog seksi momka u odelu,iskreno ne bunim se.
Ulazimo u jednu od kancelarija,pokazuje mi rukom da sednem što i uradim.
"Nisam se ni predstavio,Matteo Russo."
Pruža mi ruku i uzvratim.
"Sara Rose."
Klimne glavom i vadi crnu fasciklu iz fioke.
"Pa pričajte mi o sebi."
"O meni?"
"Aham."
Promrmlja i stavlja ruke na sto.
"Imam dvadeset tri godine,svoju firmu imam skoro godinu dana i to je valjda to.."
"Kako ste došli u New York? Mislim vidim da niste odavde."
Dotakne se teme koja me najviše boli,kao da je znao.
"Nisam imala šta da tražim više u Parizu."
Odlučujem da mu ne govorim celu moju prošlost jer bih počela da plačem pred njim a ja želim da se pokažem kao jaka i samostalna žena.
"Ako sklopimo saradnju,moraćete raditi ovde neko vreme."
"To je u redu."
Osećam nervozu kada počinje da gleda papire koje sam poslala za saradnju,gleda ih i proučava kao osmo svetsko čudo. Spušta papire na sto i iz iste crne fascikle vadi papir i stavlja ga ispred mene.
"Potpiši se i počinjemo sa saradnjom."
Lakne mi kad pristane na saradnju,mislila sam da će me odbiti ali prevarila sam se. Uzimam olovku sa stola i potpisujem se na dno papira i pružam mu nazad ugovor.
"Dodjite sutra najkasnije u devet."
"U redu."
Ustajem sa stolice i izlazim iz kancelarije...

•Hello guyss,evo ga i prvi deo nadam se da vam se svidja💗🥰