Vlasnik Mog Srca

66. Deo

Matteova Perspektiva

"Želiš još malo?"

Otvara poklopac od šerpe pokazujući mi na hranu.

"Ne hvala,mislim da je dosta."

Vraća poklopac na mesto i uzme svoj tanjir pa i moj.

"Idem ovo da odnesem."

Gledam u nju dok odlazi u trpezariju. Jednostavno ne mogu da poverujem da sam ovoliko srećan. Imaću dete,sa ženom koju volim više od sebe. Bez preterivanja to kažem.

"Hrana je bila preukusna,nemaš pojma koliko sam se dobro najela."

Okrećem se ka svojoj levoj strani i pratim je pogledom dok dolazi do mene pa sedne na svoje mesto.

"Razmišljao sam nešto."

Uzimam čašu crnog vina pa je prislonim usnama i uzimam gutljaj.

"Mislim da ti je dosta Matteo."

Kada popijem sve spuštam čašu na sto i pogledam u nju. Prelepa je.

"Znam da je rano ali želim da smislimo ime za dete."

Osmehne mi se pa stolicu približi do mene.

"Okej.. Ne mislim da je rano."

Stavim ruku na njen obraz dok je samo gledam. Mogao bih po ceo dan da je samo gledam.

"Jel bi volela dečaka ili devojčicu?"

"Devojčicu možda,ali mi je sve jedno."

Stavim ruku na njen struk a na licu već mogu da vidim da je pocrvenela.

"Rachel je lepo ime."

"Rachel?"

"Aham,ne slažeš se?"

"Slažem se,lepo je ime."

Osmehne se pa mi pridje i poljubi me u obraz.

"Mnogo mi znači što se ovoliko trudiš,stvarno."

Ustaje sa stolice i uzima svoju tašnu pa izvadi iz nje malu kutijicu sa mašnicom.

"Imam poklon za tebe."

Ustajem sa stolice i dolazim do nje.

"Nisi trebala.."

"Ali sam želela. Otvori ga sada."

Pruža mi kutijicu pa je uzimam i pogledam u nju. Na licu joj je širok osmeh. Pitam se šta je uzela. Odvezujem mašnu i otvaram radoznalo kutiju. Kutija za prsten je unutra. Izvadim i to pa je otvorim i unutra ugledam prsten sa kojim sam je zaprosio.

"Saro već sam ti rekao da ostaje tebi.."

Pogledam u nju a ona se idalje osmehuje.

"Budalo. Vraćam ti prsten jel želim da me zaprosiš,ponovo."

Glasno se nasmejem,ona je luda. Pa i ja sam zar ne? Lud za njom.

"Onda dobro.."

Kleknem na jedno koleno pred nju dok se osmehuje i glumi iznenadjenost.

"Nisam ovo ovako razmišljao ali.."

Otvaram kutijicu pa ona stavlja ruke preko usta.

"..Saro Rose. Ti si prelepa,divna,pametna. A i stvarno mi treba neko ko će da me trpi kao ti."

"O Bože.."

Glasno se nasmeje pa nastavi da gleda u mene.

"Hoćeš li se udati za mene?"

Klima glavom dok zabacuje kosu u nazad.

"Da. Da hoću."

Vadim prsten iz kutijice pa uzimam njenu ruku i stavljam joj na domali prst. Ustajem pa je čvrsto zagrlim.

"Volim te Saro."

"Volim i ja tebe Matteo.."

Tri godine kasnije...

Sarina perspektiva

"I živeli su srećno do kraja života.."

Zatvaram knjigu i ostavljam je na sto pa pogledam u svoju prelepu devojčicu.

"Ponovo joj čitaš?"

Okrećem glavu i ugledam Mattea naslonjenog na zid.

"Da,voli kada joj čitam. Vidiš joj osmeh?"

Dolazi do mene pa me zagrli oko struka od pozadi i poljubi me u obraz.

"Ima osmeh kao ti. Jel tako Rachel?"

Moja divna devojčica se sve vreme smeška dok gleda u Mattea i mene. Predivna je. Uzimam je u ruke i uzimam je u moje naručje pa je poljubim.

"Ko bi rekao da će ovako biti."

Pogledam zbunjeno u Mattea koji gleda u mene.

"Kako?"

"Pa znaš. Ti i ja zajedno,imamo dete. Srećni smo."

Dolazim do njega i dajem mu Rachel u naručje.

"Ne bih ni predpostavila da će biti ovako.  Ali srećna sam što jeste."

Poljubim ga u obraz i osmehnem mu se.

"Volim te Saro Russo."

"I ja tebe Matteo Russo..."

Hello guyss🥳 poslednji deo priče i iskreno se nadam da vam se svidela cela prica💓 uskoro cemo i krenuti sa novom pricom a ko me preti od ranije i pazljivo cita mozda se seca da sam rekla da cu izbaciti posle ove price pricu pod imenom "Naše mračne srane". Ipak sam isplanirala nešto drugo tako da ove price ipak nece biti🥰. Uzivajte u vikendu i vidimo se uskoro sa novom pricom‼️❣️