Vlasnik Mog Srca

46. Deo

Sarina perspektiva

"Osećaš se dobro?"

Zabrinuto pita Matteo.

"Već sam ti rekla da sam dobro,pitaš me to već peti put."

"Izvini samo sam uzbudjen,moramo kod doktora što pre."

"Tek sam ušla u trudnoću,moraš malo da spustiš loptu Matteo."

Nestrpljivo izdahne.

"U redu,ako ti treba nešto zovi me. Imam puno posla čujemo se."

Prekinem vezu i odložim telefon na sto. Izgleda da će ova trudnoća biti baš naporna. Zvuk zvona se oglasi kroz kuću pa odlazim do vrata i kada ih otvorim ugledam Nina. Otkud on?

"Nino?"

"Hej Saro. Izvni što ovako iznenadno dolazim. Mogu li da udjem?"

Klimnem glavom pa mu napravim prolaza i ulazi u kuću. Zašto je odjednom došao? Pa nas dvoje nikada nismo bili nešto preterano bliski osim kada najnormalnije razgovaramo u firmi. Možda se nešto desilo Matteu? Ne moguće pre pet minuta sam razgovarala sa njim. Možda je poslao Nina da vidi kako sam. Tako je divan.
Sednemo za trpezarijskim stolom pa se Nino nervozno zakašlje.

"Hoćeš nešto da popiješ?"

"Ne hvala,možeš da sedneš?"

Konačno sednem kada mi tako kaže. Zašto je on uopšte došao?

"Trudna si?"

Znači to je razlog..

"Rekao ti je Matteo?"

"Aham,i mislim da je to kap koja je prelila čašu. U svakom smislu."

Zar zaista to misli? Možda ne želi da budem sa njegovim bratom? Sve ovo vreme sam mislila da sam mu se dopala na prvi utisak ali izgleda da sam pogrešila.

"Zaista mi je žao ako tako misliš ali nijedna tvoja reč me neće odvojiti od Mattea. Pobogu Nino odrasli smo ljudi možemo da se uskladimo i bez ovih neprijatnih situacija."

Pogleda me u čudu čekajući neko objašnjenje.

"Nisi razumela Saro.."

"Mislim da upotpunosti jesam. Molim te ako ćeš da mi pričaš neke gluposti samo idi."

Ustajem sa stolice a on mi pokazuje rukama da se smirim.

"Nisam želeo to da ti kažem. Hoćeš li sesti i pustiti me da ti objasnim sve?"

Nestrpljivo izdahnem pa sednem na stolicu i prekrstim ruke.

"U vezi Mattea je,on i njegove sulude ideje i postupci su kap koja je prelila čašu. Ne tvoja trudnoća,ti ne zaslužuješ išta od ovoga a ja sam sve trebao još na početku da ti kažem."

Zbunjena sam a u isto vreme i uplašena. Plašim se da ću čuti nešto što ne želim i da će mi to pokvariti sreću koju trenutno osećam.

"Šta si trebao da mi kažeš?"

Stavljam ruke na svoje butine pa lagano zarivam nokte u njih.

"Nisam mogao pre jer sam smatrao da ne smem da kažem,izdao bih brata ali sada neću biti dobar čovek ako ti ne kažem a ti ništa od ovoga ne zaslužuješ."

"Samo mi već jednom reci šta želiš!"

Kažem glasnije nego što sam smela ali me njegovo odugovlačenje izbacuje iz takta.

"Matteo je sve izmislio da bi došao do tebe Saro. Tvoj brat nije živ,umro je kada se desila ona nesreća. On je sve izmislio i isplanirao da bi ti prišao. Nisam smeo da ti prećutim ovo. Trebao sam da kažem istinu još kada je sve bilo sveže i kada nije došlo do trudnoće.."