"Čekaj,zašto je ona tebe uopšte zvala?"
Pita sumljučavo pa ustane sa stolice i staje ispred mene.
"O tome sam želela da razgovaram sa tobom. Pitala me je da te nagovorim da odemo sledeće nedelje na rodjendan tvog brata.."
"On mi nije brat i nećemo ići. Zašto se ponašaš kao deo moje idiotske porodice kada to nikada nećeš biti?"
Kaže do grubo i nepristojno što me na neki način povredi.
"Ja nisam tražila da budem deo ovoga ali ti si mi rekao da sednem za sto i predstavio si me kao svoju devojku,zar si zaboravio?"
Kažem najsmirenije što mogu pošto me ovaj čovek izbacuje iz takta. Kako može da bude takav kreten kada smo sinoć bili tako bliski?
"Nisi morala da me poslušaš,mogla si da kažeš istinu i da me osramotiš pred njima. Znam da si duboko u sebi to i želela."
Da li se on sprda sa mnom?
"Matteo za razliku od tebe nisam takva,nikada ti to ne bih uradila zato što sam pre svega čovek za razliku od tebe."
Ustanem i gledam ga pravo u oči u kojima ne vidim ni jednu emociju,samo pusta ravnodušnost.
"U pravu si,nisam čovek. Ne marim za tudje emocije i nije me briga za tebe. Ako si mislila da nešto dobro postoji u meni pogrešila si. Da li ti je sada lakše?"
Zagrizem unutrašnjost obraza da ne bih zaplakala. Ne Saro,bićeš jaka i nećeš pokazati da ti je stalo do ovog monstruma koji stoji ispred tebe. On mi je uništio život i zbog njega ne živim kako sam i do sada živela, sve se okrenulo za 360 stepeni baš zbog njega a ti ćeš ovde plakati ZBOG NJEGA?
"Nisam ni mislila da u tebi ima nečeg dobrog,to si mi pokazao kada onaj dan kada sam videla tvoju mračnu i bolesnu stranu."
Zaobidjem ga ostavljajući ga pokunjenog iza sebe. Naravno da mi ga je sada žao, njemu nije bilo žao kada se prema meni ophodio kao prema lutki ali je meni sada njega žao. Valjda sam takva da žalim ljude koje uopšte ne trebam,prvenstveno njega. Uskoro trebamo da krenemo za Pariz i ne znam kako će stvari da teku.
...
Konačno je došlo vreme za put. Matteo i ja nismo uopšte razgovarali od kada smo se posvadjali,nismo ni on ni je provodili vreme zajedno. Jasno mi je stavio do znanja da je izgubljen slučaj i da se oko njega ne vredi truditi. Ali sada mi on nije prooritet,konačno ću videti Filipa i to mi je bio cilj sve ovo vreme. Uzimam svoj kofer i krećem dole sa njim kad mi ga neko uzme iz ruke.
"Odneću ga ja."
Zaobidje me da bi sišao dole pa spusti kofere na pod. Priberi se Saro nećeš biti dobra sa njim.
"Jesi li sve ponela?"
Klimnem lenjo glavom pa sidjem dole. Obukla sam lepršavu belu haljinu i pustila sam kosu sobzirom da je napolju toplo.
"Spremio si avionske karte?"
Klimne glavom i izvuče iz unutrašnjeg džepa sakoa pa mi jednu pruži.
"Nemoj da je izgubiš."
Uzima kofere i okreće se ka vratima. Šta on misli da sam debil pa da izgubim avionsku kartu? Idiot... Izlazimo iz kuće i smestimo prkljag u gepek pa ulazimo u auto. Konačno se vraćam u svoj Pariz,u svoj grad. Zaklela sam se da tamo više neću kročiti jer me ništa više ne vezuje za taj grad ali sada kada je Filip tamo presrećna sam što ću ponovo biti tamo.
...
Kada stignemo na aerodrom i stavimo kofere na pretres pogledam u Mattea,sve vreme od kada smo došli gleda u telefon. Mora da se dopisuje sa svojim igračkama.
"Ako želiš možeš da ideš,vidim da nisi najsrećniji što si ovde."
Kažem pa ga pogledam i tada skine naočare za sunce.
"Da nisam želeo ne bih bio ovde,a sada vuci svoje lepo dupe ovamo jer za par minuta ulazimo u avion."
Vraća naočare nazad i uhvati me za ruku pa krenemo napred. Seronja.. ponaša se prema meni kao da imam tri godine. Polako se penjemo uz stepenice aviona,Matteo je uzeo moju torbi i neda mi da je uopšte nosim kao da je puna kamenja a ne vode i ostalih sitnica,zašto se uopšte ovako ponaša prema meni? Od kada smo krenuli glumi nekog.. džentlmena? Ne mogu ga uopšte zamisliti u toj ulozi.
"Sedi."
Kaže kad stignemo do naših sedišta.
"Znam šta treba da uradim."
Kažem drčno pa sednem do prozora i vežem pojas pa okrenem glavu odmah ka prozoru da ne bih morala da ga gledam.
"Izvoli."
Kaže pa okrenem glavu i vidim da mi pruža moju torbu. Uzimam je i stavljam je u krilo pa ponovo okrenem glavu,ovo će biti dug put...
Evo ga novi deo😁 malo kraći do duše ali sledeci delovi će biti definitivno duži i zanimljiviji😚. Have a nice day 🥰
YOU ARE READING
Vlasnik Mog Srca
RomanceSara Rose je obična devojka iz Pariza. Nakon smrti svojih roditelja ima normalan život sa svojim bratom. Jednog dana joj stiže vest da joj je brat i ujedno poslednji član njene porodice poginuo u saobraćajnoj nesreći. Zbog ogromne količine tuge u to...