Vlasnik Mog Srca

30. Deo

"Gde je.."

Tražim svoju omiljenu haljinu po razbacanim stvarima u mojoj sobi.

"Od kada je ovo tvoja soba Saro?"

Upita me podrugujući glasić u mojoj glavi sa kojim se ipak slažem. Ovo nije tvoja kuća Saro,ali ćeš na svu sreću uskoro otići odavde.

"Pakuješ stvari?"

Upita me Matteo koji stoji naslonjen na ulaz od sobe.

"Aham,za vikend idemo zar ne?"

"Da naravno,kao što smo se dogovorili."

Nastavim da tražim svoju haljinu ali uzaludno.

"Tražiš li nešto?"

"Ne ne tražim. I šta tačno želiš od mene?"

Ustajem sa poda pa bacim majicu iz ruke na pod.

"Samo sam želeo da vidim da li ti treba pomoć.."

"Ne ne treba mi a sada možeš slobodno da prestaneš da mi smetaš!"

Kažem glasno i drsko. Nervozna sam i sada se istresam na njega što nije baš ispravno ali ne umem da se kontrolišem kada su ovakve stvari u pitanju.

"Zaboravila si da je ovo moja kuća i da mogu da stojim ovde koliko god hoću. A sada prestani da se dereš kao razmaženo derište."

"Razmaženo derište? Sada sam i to?"

"Da jesi Saro! Ne odgojena razmažena devojka!"

Zaustim da mu odgovorim ali čujem oglašavanje zvona kroz kuću.

"Ovo nije gotovo."

Kaže grubo pa odlazi. Zar zaista misli to? Da sam ne odgojena i razmažena? Roditelji su mi preminuli kada sam bila balavica pa baš i nisu mogli da me odgoje kako treba,a brat je činio da imam sve što poželim kako ne bih osetila da nema roditelja. Možda i jesam razmažena? Trebala bih da se izvinim. Izlazim iz sobe pa sidjem dole kad ugledam Mattea i neku ženu i muškarca sa malim detetom. Samo gledam u njih dok buncaju nešto na španskom,ili italijanskom? Nisam sigurna ali predpostavljam da je ovo drugo. Odjednom žena pogleda u mene sa osmehom i krene da mi priča nešto dok je bledo gledam.

"Ona ne priča italijanski mama."

Izgovori Matteo gledajući u nju pa se žena zbuni.

"Mnogo mi je žao,zaista nisam znala. Ja sam Gabriela, Matteova majka."

Pruža mi ruku pa joj sa osmehom ljubazno uzvratim praveći se da nisam iznenadjena. Žena izgleda prelepo i premlado za svoje godine,sada vidim na koga je Matteo tako lep.

"Sara,drago mi je."

Odmah posle nje mi prilazi čovek koji je predpostavljam njegov otac.

"Alonso,Matteov očuh."

"Nisi mi očuh koliko puta treba da ti ponovim?!"

Drsko kaže nakon čega ga njegova majka preseče besno pogledom.

"Em.. Sara."

Pokušam da ugušim neprijatost koju je Matteo stvorio svojim drskim ponašanjem.

"Ovo je Matteov brat Luka.."

"On mi nije brat."

Kaže ponovo drsko i odlazi u kuhinju dok se mali slatki dečkić krije iza njegove mame. Čučnem tako da bih bila na istoj visini kao i on.

"Ćao Luka,ja sam Sara."

Pružim mu ruku a on samo okrene glavu pa Gabriela nešto promrmlja na italijanskom.

"Luka."

Kaže tiho pa mu se samo osmehnem i ispravim se.

"Još uvek ne zna baš dobro da priča engleski,nadam se da ne zameraš."

Kaže ljubazno Gabriela što me tera da pomislim da je Matteo usvojen kada je toliko drugačiji od nje,do duše još uvek mu nisam upoznala oca. Šta ja to pričam?

"Naravno da ne,izgleda kao divan dečak."

Nasmeje mi se pa se osvrne iza sebe i ponovo me pogleda.

"Hoćemo li da sednemo?"

Pita pokazujući ka trpezariskom stolu a ja usmerim pogled ka Matteu koji upravo izlazi iz kuhinje.

"Izvolite sedite."

Svi krenu za sto pa i ja kada mi Matteo upiti pogled koji mi poručuje da sednem što i uradim,naravno sednem pored njega jer je to mesto jedino slobodno.

"Nego Saro,jesi li odavde?"

Pogledam u Mattea koji vrti viljuškom po tanjiru.

"Ne,iz Pariza sam."

"Zaista? Pa to je divo. Često smo išli u Pariz kada su Matteo i Nino bili deca."

"Da jesmo,pre nego što si ostavila tatu i udala se za ovog kretena."

Kaže drsko na šta Gabriela napravi neprijatan izraz lica i spusti pogled. Kako ima srca da se ponaša ovako prema svom očuhu i majci? I još pred njegovim polu bratom.

"Pa koliko ste vas dvoje zajedno? Kada ste se upoznali?"

Ona zaista misli da smo u vezi? Pogledam u Mattea pa krenem da joj odgovorim ali me pretekne.

"Dva meseca smo zajedno."

Zagrcnem se kada čujem njegov odgovor pa me on potapše po ledjima i pogleda me kada stanem sa kašljanjem.

"Jesi li dobro?"

Klimnem glavom trudeći se da ne izgledam kao da ne znam o čemu se radi,zašto je uopšte to rekao?

"Divno! Stvarno sam presrećna što se i Matteo usrećio. Samo nisam imala pojma da ima tako prelepu devojku."

Nasmejem joj se dok nameštam svoju kosu da stoji iza mog uveta.

"Dragi možemo sekund do kuhinje da razgovaramo?"

Pitam ga učtivo pa oboje ustanemo i odlazimo u kuhinju.

"Zašto si rekao da smo zajedno?"

Pitam ga kada udjemo u kuhinju.

"Nije ni bitno,samo mi učini uslugu i glumi da smo zajedno. Molim te."

Kaže dok me gleda pravo u oči.

"Zašto? Zašto nisi samo rekao da sam ti prijateljica ili tako nešto?"

"Jer nikada nisu zadovoljni sa mnom potpuno,a ti si im se svidela i mislio sam da.. Ma nije ni bitno. Idem da im kažem da je sve glupost."
Kreće nazad za sto ali ga uhvatim za ruku i zaustavim.

"Nemoj,biće razočarani i samo će biti ne prijatno. Nastavimo priču dok ne odu."

Klimne glavom pa se vratimo za sto i sednemo..