Vlasnik Mog Srca

35. Deo

"Draga Saro... Nakon nekog vremena od kako si saznala da sam zapravo živ razmišljao sam dosta o tebi,o nama,i o našem ponovnom susretu. Znaš,kada si čula za nesreću i da sam mrtav nisi želela ni da proveriš da li je zaista tako. Odustala si bez imalo truda pa sam shvatio da nema potrebe vraćati se u prošlost. Ti si sada srećna,ostvarila si svoj cilj i otišla si u veliki grad i tu si postala srećna žena. Ponosan sam na tebe i volim te,i ako ti mene voliš shvatićeš da je ovo zapravo dobra odluka i poštovaćeš je. Samo zaboravi na naš kontakt i pravi se da me nema kao što si i pre. Volim te..."

Čim pročitam ovaj horor papir u mojoj ruci postaje mokar od mojih suza. Toliko sam bila srećna i sve što sam radila radila sam da bih ga opet videla a sada sedim na podu našeg stana i plačem. Zašto je ovaj život ovoliko bolan? Zašto nikada ne može ništa lepo da mi se dogodi? Niko nikada nije mario za mene od kada su mama i tata otišli osim njega a on me sada ostavlja uz ovakvo patetično pismo. Volela bih da je onaj dan zaista umro,barem ne bih ovoliko patila sada.

"Ti spodobo..

Ustajem sa poda i brišem suze pa u hiljadu delića cepam pismo i bacam sve u stranu.

"Ti bezosećajno čudovište!"

Okrećem se iza sebe i prvo što ugledam jeste ogledalo koje skidam sa zida i bacam na pod.

"Mrzim te Filipe! Zbog tebe sam kao budala verovala da život i ima nekog smisla ali sada si mi dokazao da ako veruješ u nešto onda si obična budala!"

Vadim rezervni ključ iz torbe i bacam ga na sred sobe,nadam se da će ovaj stan izgoreti sa svim slikama i uspomenama. On je bio jedina osoba koju sam istinski volela a sada mi je pokazao da je voleti nekoga traćenje vremena. Izlazim iz ovog prokletog stana i zalupim vratima najjače što mogu pa izletim i iz ove šugave zgrade. Nikada se neću vratiti ovde pa makar mi Bog tako naredio! Počinjem glasno da jecam bez ustručavanja dok brišem suze. Bila sam glumila kurvu samo da bi njega ponovo videla i sada sam došla ovde uzaludno? Okrećem glavu ugledam mali klub pa se zaputim ka njemu. Pre nego što udjem udahnem i obrišem suze pa zakoračim unutra. Silazim niz nekakve stepenice pa odlazim za šank i sačekam da dodje šanker da me usluži.

Matteova perspektiva

Prošlo je sigurno tri sata od kada je otišla. Nisam želeo da je pozovem da ne bih ispalo da guram nos gde mi nije mesto. Šta ako nije ovo podnela pa je sebi nešto uradila? Ne bih podneo ako sebi nešto uradi zbog mene. Uzimam odmah telefon i zovem je pa se javi nakon par trenutaka.

"H-halo?"

Kaže mucajući sa dubljim glasom nego inače.

"Gde si Saro?"

Pitam bez ustručavanja.

"Emm nisam sigurna. U nekom klubu možda? Nemam pojma."

Krene da se smeje kao luda,pa ona je pijana. Bože ova žena me izludjuje.

"Pitaj nekoga za lokaciju i odmah mi reci gde si."

"Neću ti reći gde sam. Ovde je neki sladak momak a ti ćeš sve upropastiti."

Ponovo počinje da se bolno i ludački smeje,ona je pukla.

"Naćiću te."

"Ne moraš da se mučiš,super mi je ovde!"