Vlasnik Mog Srca

56. Deo

"Znala sam da nije trebalo da ostajem.."

Umijem se par puta pa peškirom obrišem lice. Zakasniću na posao a dolazi mi novi klijent.

"Dobro jutro."

Lagano govori Matteo dok ulazi u kupatilo. Kako može da bude tako opušten? Pa da nije on taj koji kasni na posao.

"Moraš što pre da me odvedeš. Kasnim."

Stane iza mene pa me uhvati za struk i poljubi me u vrat. Brzo se izmaknem i besno ga pogledam.

"Izvini bilo je jače od mene. Opusti se stićićeš na vreme."

Besno izlazim iz kupatila. On misli da ja imam vremena za ovo? Nije trebalo da ostajem ovde. Bolje da sam otišla kući. Obuvam patike na brzinu pa vežem kosu i uzimam telefon. Osam sati ujutru. Do pola deset treba da sam tamo. Mada ako Matteo nastavi da se vuče ne verujem da ću stići.
Izlazi iz kupatila sa peškirom oko struka trlja svoju kosu drugim peškirom.

"Morao sam da se istuširam. Smrdim na alkohol."

"Ma nemoj mi reći. Otkud to?"

Samo se nasmeje. Njemu je zaista ovo smešno?

"Izvini. Idem da se obučem."

"Bilo bi lepo."

Ode gore na sprat a ja sednem na kauč čekajući da konačno krenemo.

...

Izlazim iz lifta na spratu gde je moja kancelarija. Brzim korakom idem ka njoj kako bih stigla na sastanak. Počinje za pet minuta,barem ne kasnim.

"Dobro jutro gospodjice Rose."

"Zdravo Taylor."

Pozdravljam svog asistenta pa stajem ispred kancelarije. Udahnem duboko i ulazim unutra. Za stolicom sedi plavokosa žena koja se okreće kada otvorim vrata pa ustaje.

"Izvinite što ste me čekali."

"Nema problema, ja sam malo poranila."

Dolazi do mene pa mi pruži ruku.

"Loren Wood."

"Sara Rose."

Osmehnem joj se. Deluje fino i veoma je lepa. Sednemo za sto pa izvadim sve fascikle koje su mi potrebne.

"Hvala Vam puno što ste mi izašli u susret. Trebala mi je neka kompanija ali većina njih ne smatra moju ponudu toliko dobrom."

"Nema problema zaista."

Osmehne mi se pre nego što neko pokuca na vrata.

"Napred."

Vrata se otvaraju i unutra ulazi Taylor.

"Gospodjice Rose došao je gospodin Russo i želi da Vas vidi."

Da li je moguće da dolazi? Baš je ubo tajming kada da dodje.

"Malo sam zauzeta."

"Ali on insistira."

Idahnem pa rukom pokažem da ga pusti. Izlazi iz kancelarije i zatvoru vrata.

"Izvinite molim Vas. Brzo ću ovo srediti."

"Nema problema."

Vrata se otvaraju i ulazi Matteo sa nekom kutijom u ruci. Ustajem iz fotelje i dolazim do njega.

"Izvini što ovako iznenadno dolazim. Želeo sam da ti se zahvalim za sinoć."

Pruža mi kutiju sa krofnama dok se smeje.

"To si mogao i kasnije. I nema potrebe da se zahvaljuješ."

Pogleda iza mene pa mu osmeh odmah nestane sa lica. Okrenem se na sekund i vidim da Loren gleda u nas.

"Imaš puno posla. Idem."

Poljubi me u obraz pa izlazi bez reči. Ne znam šta se ovde upravo desilo ali mi ne izgleda dobro. Okrećem se i odlazim nazad na svoje mesto.

"Izvinite još jednom. Neće nas niko više prekidati."

"Jel Vam to dečko?"

Pita odjednom što me začudi. I nije bas profesionalna kada pita pitanja vezana za moji privatan život.

"Samo bliska osoba."

Kratko odgovorim sa osmehom pa se vratim na posao..

Matteova perspektiva

Stižem konačno ispred Sarine kancelarije. Znam da ne bih trebao da dolazim tek tako ali želim da joj se zahvalim za sinoć. Tako će da vidi i da mi je stalo do nje i njene pomoći.

"Gospodine Russo treba Vam pomoć?"

Dolazi do mene Sarin dosadni asistent. Moram da budem pristojan.

"Aham,treba mi Sara. Tu je zar ne?"

"Jeste ali ima sastanak. Možete da sačekate da završi.."

"Ne,želim da udjem. Kaži joj da sam ja i ako obije reci da insistiram."

Klimne glavom pa ulazi u kancelariju. Neće odbiti. Zna dobro da kad nešto želim ne odustajem tek tako. Nakon par trenutaka izlazi Sarin asistent.

"Možete da uđete."

Dolazim do vrata pa udjem unutra. Ustaje sa njene fotelje pa dolazi do mene. Danas izgleda prelepo kao i uvek.

"Izvini što ovako iznenadno dolazim. Želeo sam da ti se zahvalim za sinoć."

Pružam joj kutiju sa krofnama dok se smejem kako bih ugušio njenu ljutnju.

"To si mogao i kasnije. I nema potrebe da se zahvaljuješ."

Itekako ima. Trebam da joj se zahvaljujem ceo život za ono što radi za mene. Pogledam iza nje pa ugledam ženu iz bara i staje mi srce. Šta će ona jebeno ovde? Gleda u mene i smeška se.

"Imaš puno posla. Idem."

Poljubim je u obraz a ne skidam pogled sa žene kojoj sam i ime zaboravio. Samo se okrećem i izlazim bez reči. Samo da ništa ne kaže Sari. Mislio sam da je nikada neću videti a ona se pojavi u Sarinoj firmi.

Hello guyss 🦋 evo ga novi deoo nemam nista posebno da kazem uzivajte i ako vam se svideo ostavite utiske i glasajte🤧💕☀️ have a nice day 💖