Vlasnik Mog Srca

8. Deo

Matteova perspektiva

Čujem je čak i dok se tuširam kako jeca i očajava,sama je pristala na ovo i mogla je da me odbije. Odavno sam imun na ženske suze. Završavam sa tuširanjem i obmotavam peškir oko pojasa pa izlazim iz kupatila i vidim je kako sedi i jeca.

"Možeš da prestaneš sada znaš?"

Ignoriše me i okreće mi ledja.

"Idi se istuširaj,ne možeš ostati tako krvava."

Mučno ustaje sa kreveta i uzima svoje gaćice sa poda pa odlazi u kupatilo. Uzimam da promenim krvavu posteljinu na mom krevetu i kada to obavim uzmem i obučem se. Nakon par minuta iz kupatila izlazi Sara skroz obučena i krene da obuva štikle.

"Možeš da ostaneš ako želiš,sutra imamo slobodan dan."

"Zar stvarno misliš da ću ostati?"

Slegnem ramenima i dolazim do nje.

"Svesna si da te nisam nagovorio na ovo zar ne?"

Samo ispusti neki tuzan izdah.

"Imam dečka,i upravo sam ga prevarila sa kretenom sa kojim imam odnose da bih saznala gde mi je brat,misliš da mi je lako?"

"Nisam to rekao."

"Šta god,i ne očekuj da ću na svaki tvoj poziv da dotrčim kao neka kurvica."

"A ti ne očekuj da ću ti reći ono što te interesuje ako ne budeš dobra i ako me ne budeš slušala,jesam li bio jasan?"

Približi se tik do mog lica.

"Crkni."

Izlazi iz sobe i malo nakon toga čujem otvaranjen pa zatvaranje ulaznih vrata,biće ovo zanimljivije nego što sam mislio...

Sarina perspektiva

Ne mogu da verujem da je toliki kreten,mislila sam da ima barem malo dobrote u njemu ali on je čisto zlo. Ulazim u svoj auto i uključujem se u saobraćaj te mi zazvoni telefon. Javljam se kada vidim da zove Tom i stavljam ga na spikerfon.

"Hej Tome."

"Hej,jesi li kod kuće?"

"Ne ali sam na putu do tamo,neki problem u firmi?"

"Ne samo sam želeo da te čujem,važi za danas?"

Potpuno sam zaboravila da treba da se vidim sa njim.

"Naravno,dodji kad god želiš."

"Super dolazim za pola sata."

Prekidam vezu i ubrzam ka kući...

Stižem kući i malo posle mene stiže i Tom.

"Stigao sam."

Dolazi do mene i zagrli me. Otkopčava torbu i iz nje vadi neko vino.

"Hoćeš malo da se prošetamo? Napolju je divno za šetnju."

"Zašto ne."

Uhvati me za ruku i izlazimo iz kuće,osećam se užasno i kao da sam mu zabila nož u ledja,nisam ni slutila da ću se ovako grozno osećati. Šetamo već neko vreme u tišini dok se držimo za ruke,malo mi je ne prijatno što samo ćutimo.

"Jel sve u redu u firmi?"

"Jeste,sve je po starom u glavnom,poslovi se polako završavaju."

"Hvala ti,ne znam kako da se odužim za ovo što radiš za mene."

Osmehne se i prebacuje ruku preko mog ramena.

"Nema potrebe za tim,tvoja ljubav je meni sasvim dovoljna."

Lažno se osmehnem tako da to on ne primeti. Nastavljamo još malo pravo i tada ugledam dobro poznato lice,da li ovo namero radi?

"Gospodjice Rose!"

Maše mi Matteo koji je udaljen od nas par metara pa krene ka nama.

"Dobro veče."

Kažem kratko.

"Ko bi reko da ću sad naleteti ja vas."

Zlobno mi se nasmeje i pogleda u Toma.

"Matteo,Sarin saradnik."

Tom klimne glavom i pruži ruku.

"Tom,Sarin dečko."

Matteo se nasmeje i pogleda u mene,samo da mu ništa ne kaže.

"Pa drago mi je što sam naleteo na vas,vidimo se uskoro."

Zaobilazi nas i odlazi svojim putem,sem što je ološ još je i folirant,hoću li još nešto saznati o njemu u skorije vreme.

"Taj tvoj saradnik je zapravo baš fin."

Oh Bože..

"Običan folirant."

Kažem smelo.

"Zašto ga toliko ne voliš,meni baš izgleda okej."

"Bez posebnog razloga."

Ne govori ništa na ovo i nastavljamo svojim putem.