Vlasnik Mog Srca

32. Deo

Podiže glavu sa mog ramena i obriše suze,prvi put ga vidim kako plače i sve mi je ovo nekako čudno.

"Hvala ti što si me saslušala,i što si bila dobra prema njima svima."

"Bilo koga bih saslušala ako mu je to potrebno."

Stavim ruku na njegovu i nasmešim mu se.

"Izgleda da te je Luka baš zavoleo,sa mnom nikada nije bio tako slobodan."

"Možda jer ti sa njim nisi bio slobodan."

Odgovorim kratko a on samo ćuti i uzima novi gutljaj nekog pića sa stola.

"Idem u krevet,danas je bio dug dan. Preporučila bih i tebi."

Ustajem sa kauča i odlazim ka sobi.

"Saro čekaj!"

Vikne Matteo pa kad se okrenem on se nadje ispred mene.

"Znaš ono što sam ti radio kada smo se upoznali. Bio sam kreten a ti si dobra devojka i nisi to zaslužila."

"I ti si dobar Matteo,samo ne voliš da pokazuješ tu dobru stranu."

Gleda me sa osmehom na licu pa se zakašlje.

"Laku noć."

"Laku noć."

Nasmejem se pa odlazim u svoju sobu.

...

Budim se ujutru dosta kasnije nego obično ali sam se barem dobro naspavala. Ustajem iz kreveta i odlazim do ogledala pa vežem kosu u ne uredan visok rep i odlazim u kupatilo. Nakon što sam se umila i dovela u red oblačim crni šorc i belu rolku. Silazim niz stepenice i čujem Mattea kako viče.

"Rekao sam ti da neću dolaziti na taj glupi rodjendan,to dete mi nije ništa!"

Prodere se toliko jako da mislim da su otpale uši osobi sa kojom razgovara.

"Ne neće ni Sara doći jer ona nema ništa sa vama,zaboravite da ste je upoznali uopšte."

Spušta telefon na sto i premešta poziv na spikerfon pa nastavi da sprema doručak.

"Ali Luki se jako svidela Matteo,biće tužan ako ne dodjete.."

"Razumeš da me nije briga? Moram sada da idem."

Prekida vezu pa pogleda u stranu i ugleda me kako ga posmatram.

"Koliko si već tu?"

Pita iznervirano verovatno jer se upravo posvadjao sa mamom.

"Ne dugo,šta se dogodilo?"

Pridjem pa sednem za sto.

"Nije bitno,ne tiče te se."

Evo ga.. Ponovo se vraćamo na starog Mattea koji glumi da nema srce.

"Mislila sam da si shvatio da sa mnom možeš da razgovaraš.."