Vlasnik Mog Srca

26. Deo

Sarina perspektiva

Pakujem svoje stvari u kofer. Ne interesuje me šta će ovoga puta da kaže ali ne ostajem ovde. Vreme je da već jednom odem u Pariz i ponovo vidim svog brata. Ako ne bude želeo da me odvede moraću da nateram Filipa da mi kaže gde je i onda ću sama doći. Krećem sutra ne zvala se ja Sara Rose.

"Saro nema potrebe da pakuješ stvari.."

Tačno na vreme dolazi da pokuša da me nagovori da ostanem. Verovatno misli da samo želim da odem što dalje od njega.

"Matteo idem sutra u Pariz. Ako želiš kreni sa mnom kao po dogovoru a ako ne i to je okej. Ne želim da te teram da ideš ako to ne želiš."

Zakopčavam kofer i stavljam ga uz zid.

"Nije još vreme za polazak.."

"Nije me briga! Odlazim da vidim svog brata i to je to. Ne ostajem više ovde ni dan a ako ćeš ispuniti svoje obećanje dobrodošao si da me odvedeš u Pariz po dogovoru."

Par trenutaka samo gleda u mene u čudu a znam da bi se sada drao na mene koliko ga nerviram.

"Želim da te odvedem,ipak sam obećao da hoću. Saro to što smo spavali ne treba da te uzrujava i ne treba da sada bežiš od toga. Šta je bilo bilo je.."

"Ne bežim od toga samo ne želim više da provodim ovde vreme,mislim da ti je to jasno."

Sednem na krevet pa i on sedne do mene i stavi ruku na moju butinu.

"Slušaj,trenutno je tri ujutru i verovatno ovo govoriš u besu. Sačekajmo još par dana i obećavam ti da krećemo okej?"

Gleda me pravo u oči i ubija me pogledom. Možda je i upravu,kasno je i ne razmišljam kako trebam.

"U redu. U subotu definitivno odlazimo i nećeš me sprečiti u tome."

Klimne glavom pa ustane sa kreveta i izlazi iz sobe...

                                  ...

Ujutru se budim i definitivno se bolje osećam,ali kada se setim da sam spavala sa Matteom nisam okej. I dalje ne znam kako sam mogla sebi da to dozvolim ali ne mogu da vratim vreme,a kada bih mogla definitivno nikada ne bih pitala za saradnju. Ustajem iz kreveta i za divno čudo Matteo se nije premestio kod mene u sobu tokom noći. Silazim niz stepenice i osetim miris hrane koji me čini gladnom još više. Ulazim u trpezariju i vidim Mattea kako jede.

"Dobro jutro,sedi da jedeš."

Pogledam ga ljuto pa se samo nasmeši i onda sednem.

"Jutro,i sela sam samo zato što sam gladna a ne jer si ti tako rekao."

"Naravno."

Uzimam viljušku u ruku i počinjem da jedem. Jedva čekam da konačno odem u Pariz i završim ovo ludilo sa Matteom. Konačno ću se odvojiti od njega i neće me ništa više mučiti kada konačno ponovo zagrlim Filipa posle toliko dugo vremena.

"Mislim da ti zvoni telefon."

Pokazuje rukom na moji telefon koji vibrira na stolu,nisam ni primetila. Uzimam telefon u ruke i javljam se na nepoznat broj.

"Halo?"

"Dobar dan,treba mi Sara Rose."

Čujem nepoznat muški glas preki telefona.

"Ja sam izvolite."

"Ovde advokat vaše firme. Promenio sam broj pa verovatno niste znali da sam ja."

"Nisam znala,ima li problema?"

Ustajem sa stolice i odaljavam se od stola.

"Firma je upala u dugove gospodjo Rose,vaš bivši radnik je pre nego što je dao otkaz otkazao sve saradnje i sponzore vaše firme."

"Bivši radnik? Ko je to?"

"Gospodin Tom Walker."

Znam da je Tom besan i povredjen ali zaista nisam očekivala da će se ovo dogoditi i da želi da mi uništi život.

"U redu hvala vam što ste me obavestili,pozvaću vas kasnije."

Prekidam vezu i kada podigne pogled odmah se ispred mene nadje radoznao Matteo...

Hellooo guyss✨ malo preokreta koji su verovatmo ne očekivani za naše likove. Ovoga puta sam se potrudila da bude duži deo i nadam se da ćete uživati. Kiss for all🦋