42. Deo

2.3K 67 2
                                    

"...Srećan rodjendan ti..."

Završavamo rodjendansku pesmicu pa svi počinju da tapšu,osim Mattea naravno..

"Zamisli želju Luka!"

Veselo izgovori Gabriela pa Luka dune svećice,presladak je i zbog ovakvih divnih trenutaka poželim da imam dete.

"Možemo li sada kući?"

Došapne mi Matteo pa ga namrgođeno pogledam.

"U redu,hajmo barem u wc da završimo ono."

Izdahnem jer već gubim strpljenje za njegove izvale i izjave.

"A da samo sednemo za sto i nastavimo da jedemo?"

Prevrne očima pa ga uhvatim za ruku i odvedem ga do stola i sednemo.

"Jesam li ti već rekao da prelepo izgledaš?"

Skloni mi kosu sa ramena i ostavi mi sitan poljubac na vrat što me natera na osmeh.

"Jesi,više puta."

Nasmeje mi se i uzme moju ruku pa nam isprepliće prste. Nije se pre toliko smejao,šta više mislim da ga skoro ga nikad nisam vidjala kako se smeje. A sada se stalno smeška.

"Divno je veče zar ne?"

Upita Alonso kada sedne za sto pa više ne budemo sami.

"Pa bilo je dok nisi došao."

Pušta moju ruku pa prekrsti ruke i nagne se na stolicu a ja ga laktom udarim u ruku.

"Šalio se."

"Ne nisam."

Grubo odgovara na šta Alonso ustane i ode. Da li može da se samo pravi da je pristojan barem dva sata?

"Matteo.."

Kažem besno ali tiho pa me on zbunjeno pogleda kao da nema pojma šta je uradio. Samo razočarano izdahnem pa ustajem i odlazim do grupe ljudi koja idalje stoji kod velikog stola.

Matteova perspektiva

Gledam kako meša dupetom dok odlazi nazad do stola kod kog smo malo pre bili. Nije li valjda stvarno ljuta? Ma i da jeste odljutiće se. Gledam kako staje pored Luke i moja mama je slika sa njim. Sagnula se kako bi bila donekle iste visine kao on pa ugledam lika sa naočarima koji je sedeo sa nama za stolom iza nje. Da li mi se čini ili on to nju gleda? Jebeni pedofil. Ustajem besno sa stolice dolazim do njih dvoje. Zaobilazim ih i stajem pored lika sa naočarima. Sada kada stojim pored njega vidim kako se Sara nesvesno namestila tako da bude provokativna,a ovaj matori je naravno zauzeo mesto u prvom redu.

"Da li ti to gledaš mojoj devojci u dupe?"

Besno procedim kroz zube na sta se nasmeje i uvuče dim cigarete.

"Možda,ali moram da ti priznam da imaš mnogo dobru ribu."

Izbacuje dim iz svojih pluća dok se gadno smeje,da sada nisam na jebenom rodjendanu uzeo bih mu tu cigaru i ugasio bi mu je o čelo.

"Želim da sada odeš odavde i da je ne pogledaš do kraja večeri inače ću ti slomiti ruke. Da li je to jasno?"

Došapnem mu a on se samo nasmeje,pošto ne čuju ljudi šta pričamo verovatno bi pomislili da imamo normalnu konverzaciju.

"Kako ti kažeš."

Kaže pa se Sara konačno ispravi i dolazi do mene.

"Zašto si tu došao?"

Pita me pa uzima moju ruku i krene da se igra sa mojim prstima.

"Bezveze. Možemo li sada da idemo?"

Pogledam u ćoravog koji je idalje gleda sa gadnim kezom. Ko je uopšte ovaj kreten. Ko god da je smučio mi se. Uhvatim ga za vrat i krećem da ga davim pa ispušta cigaru na pod.

"Matteo!"

Vikne uplašeno Sara ali ne pokušava da me odvoji od njega. Svi počinju da vrište okolo pa osetim da me par ljudi odvaja od njega dok me Sara razočarano gleda sa suzama u očima.

"On je jebeno lud!"

Viče ćoravi kreten dok upire prstom u mene a drugom rukom drži svoj vrat.

"Odjebite svi!"

Besno viknem pa se odvojim od ljudi koji su me do malo čas držali. Hvatam Saru za ruku i odvodim je dalje od ovog mesta pa izlazimo iz restorana.

"Šta nije u redu sa tobom?!"

Glasno i ljuto kaže pa izvuče ruku iz mog stiska.

"Zašto si to uradio??"

Besno pita dok joj ruke lete po vazduhu.

"Taj jebeni ogavni.."

Započinjem besno ali ne završavam.

"..nije bitno,objasniću ti kasnije."

Ponovo krenem da je uhvatim ali se odmakne.

"Matteo ne. Ne idem nigde dok mi sada sve ne kažeš baš ovde! Da li si svestan koliko si sebe ukopao? Celu tu predstavu si obavio pred svojom majkom i bratom koji na tebe gleda kao na autoritet!"

Besno govori dok se hvata za glavu,nije toliko loše. Radio sam i gore stvari,ova glupost me je izbacila iz takta. Ne može niko tako da je gleda i otvoreno mi kaže da je zgodna. Da ju je samo dotakao ubio bih ga.

"Onaj matorac,jebeno te je gledao."

Kažem kao da sam poražen a ona me samo gleda u neverici.

"Pa? Samo je to i mogao. Ne razumem šta si mislio kada si to uradio."

Već priča smirenijim tonom što me podstakne da budem i ja smireniji.

"Ne može niko da te jebeno gleda,pogotovo ne preda mnom. Hteo sam da ga ubijem. Još mi je otvoreno rekao da si dobra riba."

Zvučim kao ljubomorni tinejdžer ali me je ona takvim napravila. Učinila me je posesivnim i ljubomornim. Pogledam iza nje pa vidim mamu kako izlazi i dolazi do nas.

"Jel sve u redu Matteo?"

Pita me nežno stavljajući ruku na moje rame.

"Jeste."

Odgovaram kratko i donekle ne iskreno. Nije baš toliko loše osim što sam užasno besan.

"Hoćete da se vratite unutra?"

Pita i ako sam napravio skandal malo pre.

"Mislim da ćemo da odemo kući. Izvinite još jednom."

Odgovara Sara umesto mene. Srećan sam što konačno idemo sa ovog glupog mesta. Sara dolazi do mene pa se pozdravi sa mojom mamom kao i ja.

"Pozdravite Luku,i izvinite mu se u moje ime i u Matteovo!"

Vikne pa moja mama udje nazad u restoran.

"Nisi morala da kažeš da je i u moje ime."

Odmahne glavom pa ulazimo u auto...

Novi deo!🌸 Glasajte i pišite utiske 💕💕💕

Vlasnik Mog SrcaWhere stories live. Discover now