Vlasnik Mog Srca

15. Deo

Prošlo je dosta vremena od kada nisam videla ni čula Mattea,vratila sam se svom poslu u firmi i malo mi je teško bez Toma ali i na to se navikavam.

"Godpodjo Rose stigla je pošta."

"Stavi mi na sto."

Završavam projekat oko nove reklame i zatvaram lap-top. Bacim pogled na poštu koja mi stoji na stolu i uglavnom su to računi. Stavljam sve u fioku i vidim da sam jednu kovertu propustila. Uzimam crvenu kovertu i lagano je otvaram a kada ugledam tekst koji je ispisan na papiru ostajem zaledjena.

"Znam da sam trebao da pokušam da te pronadjem ili pozovem nakon saobraćajne nesreće. Živ sam Saro i žao mi je što ti to nisam ranije rekao ali kao da nisam mogao. Nadam se da ćeš mi ikada oprostiti što sam prećutao ovo a kada budeš spremna da se ponovo vidimo pozovi ovaj broj (broj telefona) i rećiću ti sve,baš sve što si ikada želela da znaš. U New Yorku imam veoma bliskog prijatelja i daću ti njegovu adresu pa će te on dovesti kod mene. Nadam se da još uvek želiš da me vidiš."

-Filip.

Suze mi same od sebe krenu, sada imam toliko dokaza da je zaista živ a on se nije ni potrudio da me nadje i da opet živimo naš srećan život. Zašto? Da me je pronašao nikada ne bih otišla iz Pariza i nikada ne bih upoznala onog gada. Uziman svoj telefon i upišem broj sa papira, nemam hrabrosti da pozovem,bojim se istine,bojim se toga što ću da čujem. Udahnem i skupim snagu da pozovem i prislonim telefon uvetu.

"Halo?"

Čujem dobro poznat glas,to je Filip. Moj brat za koga sam godinu dana verovala da je mrtav,sada pričam sa njim.

"Filipe? To si ti?"

Glas mi drhti i pokušavam da se suzdržim da ne jecam.

"Jesam,odlučila si da me pozoveš?"

"Ne mogu da verujem,godinu dana je prošlo.."

"Znam i žao mi je,povredio sam te. Rekli su ti da sam mrtav i ti si otišla,nisam znao šta da mislim."

"Želim da te vidim,da ponovo budemo srećni i da budemo porodica."

Krećem još više da plačem.

"I ja to želim Saro,više od svega. Ali moraš da mi veruješ."

"Verujem ti,ti si jedina osoba kojoj verujem."

"Zvaću te uveče,sve ću ti objasniti i sve će biti kao pre. Volim te."

Prekine vezu i ostavi me u ne znanju,sa hiljadu pitanja o tome gde je bio i ko mu je dobar prijatelj iz New Yorka koji će me odvesti do njega? Brišem suze i korektirom prekrivam svoje naduvene kapke koji su umazani maskarom. Nakon što popravim šminku izlazim iz kancelarije i odlazim kući...

Čekala sam da prodje ceo dan i da dodje veče da bih se ponovo čula sa Filipom,sve bih ostavila sada samo da bih opet bila sa njim,želim da ga ponovo zagrlim i da mu kažem koliko ga volim. Telefon mi zazvoni i na ekranu vidim Filipovo ime.

"Filipe?"

"Jesi slobodna?"

"Da."

Po glasu čujem da je malo uzrujan ali ga ne pitam ništa.

"Reci mi sada sve,gde se trenutno nalaziš i kada ću moći da te vidim?"

"U Parizu sam,ali ne živim u našoj staroj kući,nju sam prodao."

Začudilo me je što je prodao našu kuću,voleo je naš dom i kada bih ga pitala da se preselimo nikada ne bi hteo.

"Samo mi daj tvoju adresu i doćiću u Pariz..."

"Ne! Ne možeš da dolaziš tek tako Saro. Rekao sam ti poslaću svog prijatelja po tebe i bićeš sa njim dok on ne krene za Pariz, pa ćeš i ti sa njim."

"Ko je taj čovek? Ne mogu da tek tako idem sa bilo kim u Pariz."

"Zar nisi rekla da mi veruješ? Tom čoveku verujem više nego sebi."

"U redu,znaš da ti verujem."

"Dobro. Poslaću mu tvoju adresu i rećiću mu da dodje sutra do tebe pa budi kod njega dok ne krenete za Pariz."

"U redu.."

Prekine vezu bez pozdrava. On se nikada ne bi ponašao ovako prema meni,ne znam šta da mislim uopšte nakon ovog razgovora. Možda se promenio? Ostavljam telefon i odlazim na spavanje...

Srećna svima nova godina!💋🎉
Zao mi je što nisam redovna sa delovima ali potrudiću se da to popravim ❤️