Vlasnik Mog Srca

11. Deo

"Dodaj mi te sokove."

Tom mi pruža kesu sa sokovima koje stavljam u gepek.

"Mislim da smo sve poneli."

"Jesmo,vreme je da krenemo."

Nameravala sam da ja vozim ali to ovaj put prepuštam Tomu koji se raduje izletu kao dete,radujem se jednako kao i on ali ne pokazujem to preterano. Ubrzo stižemo na livadu i počinjemo da postavljamo stolove i stolice.

"Treba li neka pomoć?"

Okrećem se u pravcu glasa koji dopire od pozadi i ugledam Mattea.

"Matteo?"

Dolazi do mene i ostavlja svoju torbu na stolicu dok ga Tom gleda kao da želi da ga ubije.

"Nedostajao sam ti?"

Nasmeje se i pogleda u Toma a meni se ponovo budi strah da mu nešto ne spomene.

"Kako da ne,šta tražiš ovde?"

"Možemo da popričamo? Nasamo."

Kaže gledajući u Toma i odaljavamo se od njega.

"Šta ti tražiš ovde?? Rekla sam da je izlet za zaposlene!"

"Znam ali vikend je i želeo sam da se malo družimo."

Osmehne se i nagne se na drvo kod kog stojimo.

"Ne možeš tako da se ponašaš i da dolaziš gde god poželiš,najlepše te molim da uzmeš svoje stvari i odeš."

"Upravu si,otići ću."

Zar je bilo toliko lako da ga ubedim?

"Zaista?"

"Da,omah čim ispričam tvom šmokljanu da ga varaš."

Kreće nazad kod Toma ali ga hvatam za ruku.

"Matteo."

Kažem grubo.

"Ako ostanem možda se predomislim."

Pogledam u stranu i klimnem glavom,ne mogu da rizikujem da mu kaže,on nije normalan i kakav je stvarno bi to uradio. Vraćamo se nazad i dolazim do Toma koji me gleda ljutim pogledom.

"Šta će on ovde?"

Govori gledajući Mattea koji kucka nešto po telefonu.

"Pitao me je da ostane i bilo mi je žao da ga odbijem.."

"Stvarno Saro? Da li je moguće da mora uvek da bude sa tobom? To je malo čudno."

"Pokušavaš li da kažeš nešto?"

Kažem grublje nego što bih trebala jer ima potpuno pravo da se ljuti.

"Samo kažem,provodiš više vremena sa njim nego sa mnom a ja sam ti dečko."

Izdahnem prolazeći rukom kroz kosu,znam da je upravu i to me najviše nervira.

"Žao mi je ako si nešto pogrešno shvatio ili ako si povredjen ali nikada te ne bih prevarila. Uostalom šta bih ja radila sa čovekom kao što je on?"

Govorim mu ovo sa velikim bolom u srcu koji ne prestaje. Boli me što ga lažem i povredjujem.

"Upravu si,ne znam kako mogu da pomislim da bi me prevarila."

Nasmeje se i zagrli me.

Matteova perspektiva

Gledam kako je taj idiot grli,ne znam zašto ali želim da ga prebijem ovde pred svima. Bez obzira šta radila i sama zna da je moja,ili nije? Zazvoni mi telefon i vadim ga iz džepa pa se javljam.

"Da?"

"Gde si ti?"

Govori besno Nino na telefon.

"Na nekom izletu,šta hoćeš?"

"Izletu? Matteo imamo sastanak za dvadeset minuta da li si uopšte znao?"

Jebeni sastanak,potpuno sam zaboravio.

"Naravno da sam zaboravio jer još uvek nemam asistenta da me podseća na moje obaveze u firmi."

"Briga me dovuci se ovamo."

"Za sat vremena."

"Ali.."

Prekidam vezu pre nego što išta kaže i odlazim kod Sare da joj saopštim da idemo u firmu,biće teško da je ubedim ali nema izbora.

Sarina perspektiva

Većina radnika je tu i samo par njih nije došlo,sve izgleda i bolje nego što sam zamišljala.

"Idemo u firmu."

Okrećem se kada čujem Mattea iza mene.

"Izvini?"

"Čula si me,uzimaj svoje stvari i ulazi u moj auto."

Nasmejem se na njegove reči,za šta me on smatra.

"Na izletu sam,ti slobodno idi biće mi drago."

Nasmejem se i uzimam gutljaj soka iz svoje čaše.

"U redu izgleda da ću morati sve da ispričam onom šmokljanu.."

"A šta ćeš da ispričaš ha?"

Izazivam ga i vidim da ga nervira.

"Naprimer kako te imam u svom krevetu kada god poželim i kako te teram da klečiš preda mnom."

Približi mi seni gleda me pravo u oči.

"Pretiš mi?"

"Shvati ovo kako želiš,ali moraćeš da me slušaš."

Prevrnem očima i odlazim za njim u njegov auto bez obzira što se nisam javila nikome,valjda idemo na kratko,a i da ne idemo ićiću nazad taksijem. Još će on da vidi za ove pretnje...