Vlasnik Mog Srca

58. Deo

Matteova perspektiva

"Rekao sam ti ne,ni ne verujem da hoćemo."

Pogledam odraz u ogledalu. Ne osećam se više isto,ni ne ličim na sebe. Sve bih dao samo da bude sve kao pre.

-"Jesi li siguran da di dobro? Želiš li da ja pričam sa njom?"

"Cenim to što želiš da pomogneš mama ali nema potrebe. Neću više da je pritiskam."

-"U redu Matteo. Šta god odlučiš znaš da te podržavam. Proćiće je to. Ona je stvarno divna devojka i sigurna sam da ti neće oduzeti dete. Ne znam šta si tačno uradio i neću da te pritiskam da mi kažeš. Bitno je da si pokušao da popraviš odnos sa njom."

"U redu. Idem sada čujemo se."

Prekidam vezu i vraćam telefon u džep. Osećam se svaki tren sve gore i gore. Ne želim da imam više ovaj osećaj u sebi. Neću biti miran dok mi ne oprosti. Želim da je pozovem i da pričam sa njom ali znam da će verovatno da mi kaže da joj treba vreme i prostor da razmisli. Nisam je zvao nedelju dana niti sam je video i to me ubija. Izlazim iz kuće i idem ka autu u koji ulazim i odmah ga palim. Znam da ne trebam da idem kod nje ali ne mogu više. Moram da je vidim.
Dok srećem na put vadim telefon iz džepa. Trebao bih da joj javim da ću doći zar ne? Ulazim u kontakte i kliknem na ikonicu sa njenim imenom pa je odmah pozovem.

"Zdravo Sara ovde! Trenutno nisam tu tako da ostavite poruku.."

Govorna pošta..

"Hej.. Samo sam želeo da ti kažem da ću doći. Sada,upravo sam u autu. Nadam se da ćeš poslušati poruku pre nego što dodjem.."

Prekidam vezu pa nsstavljam da vozim. Ona poruka je očajna. Možda da ponovo pošaljem drugu?

"Zdravo Sara ovde! Trenutno nisam tu tako da ostavite poruku.."

Oglasi se ponovo njena govorna pošta kada je ponovo pozovem.

"Ne znam da li ću ovo moći da ti kažem uživo ali nakon ovih dana sam zamalo poludeo.. Jebeno sam porao da dodjem da te vidim. Nemoj da se ljutiš,slatka si kada si ljuta na mene ali ne mogu da više izdržim da ne pričam sa tobom jer mi jebeno trebaš... Volim te i oprosti mi što sam kreten."

Prekinem vezu pa obrišem suze. Nadam se da se neće čuti kako mi je glas drhtao. Kada je sve postalo ovako teško? Proslaću joj samo još jednu poruku...

"Zdravo Sara ovde! Trenutno nisam tu tako da ostavite poruku.."

Udahnem duboko pa krenem da pričam gluposti koje mi prve padnu napamet.

"Nemaš pojma koliko mi je jebeno teško. Ali naravno da je tebe briga jer sam ja u ovoj priči kreten. Ti si sebična znaš? Da li ti je to neko nekada rekao? Voleo bih da se nisam zaljubio u tebe jer ne mogu jebeno da se odlepim od tebe. Trebao bih da odem i živim svoj život bez tebe jer je bio sigurno bolji bez tebe.."

Obrišem suze pa podignem pogled ka putu. Jebena kola idu ka meni. Pokušavam da skrenem u stranu ali auto ispred mene je bio brži..

Sarina perspektiva

Izlazim iz kupatila dok trljam peškirom svoju mokru kosu. Ovih nedelju dana je bilo najmirnijih nedelju dana u mom životu. Valjda je Matteo odlučio da mi konačno da prostora koji mi je potreban. Uzimam svoj telefon sa stočića pa ga skinem sa punjača i upalim ga. Nije me zvao, čak mi nije ni poruke slao. Iskrena da budem sve mi je to prvo bilo malo čudno. Kada mi se telefon upali odmah mi na početnom ekranu izadje par obaveštenja. Tri propuštena poziva od matea i tri govorne pošte. Izgleda da sam se prerano obradovala. Otključavam telefon pa ulazim u poruke kako bi ih poslušala ali me zaustavlja poziv od nepoznatog broja.

"Halo?"

Javljam se kratko čekajući odgovor.

"Halo? Zovem iz bolnice. Poznajete li možda Mattea Russoa?"

Srce već krene jače da lupa. Umreću sa njim.

"Da poznajem. Ima li problema?"

"Vi ste poslednja osoba sa kojom je razgovarao. Trenutno je u bolnici imao je saobraćajnu nesreću.."

Ruka mi poleti ka ustima zaklapajući ih. Nemoguće. Ovo se ne dešava.

"N-nesreća?"

"Trenutno je na operacij. Jeste li mu neko bliži pa da dodjete ako želite? Možete ako ste u kontaktu sa njegovim porodicom da im javite."

Treba mi oar sekundi da shvatim šta se dešava. Matteo je imao nesreću.

"Doćiću odmah. Javiću svima koji trebaju da znaju."

"Hvala Vam. Prijatno."

Prekidam vezu i izletim iz kuće kao da mu zavisi od života. Jesam li ja kriva? Nisam da njim pričala nedelju dana,rekla sam mu da ne želim da razgovaram sa njim i da mi da prostora. Šta ako se namerno slupao? Nikada sebi neću oprostiti ako mu se desi nešto. Ulazim u auto i najbrže što mogu i smem idem po ulici. Šta će reći njegova mama, brat? Sigurno će da mr svi mrze nakon ovoga. I samu sebe ću mrzeti to je sigurno. Skrećem u sledeću ulicu i kolko tolko se usredsredim na vožnju...

Hello guyss 😙 evo novi deo,malo jr kraći ali se nadam da će vam se dopasti 😆. Dobila sam posao i počela sam juče da radim tako da ću delove pisati samo uveče kada stignem što znači da će izlaziti malo redje ali ću se sve jedno truditi da izlaze na vreme. Have a nice day 💖💖💖💖