Vlasnik Mog Srca

22. Deo

Jurim brzim korakom iz firme krećući se ka parkingu dok za mnom ide Matteo koji viče moje ime sve vreme pa kad me stigne uhvati me za ruku.

"Zašto ne želiš da staneš?!"

Drekne pa mi pritisne ruku koja se nalazi u njegovoj šaci.

"Zašto bih? Nisam dužna da te slušam!"

"Tvoj brat je rekao.."

"Nije me briga više! Ako želi neka me pronadje jer ja sigurno neću više kao budala da jurim za drugima! Bila sam glupa što sam verovala da ću ga videti.."

Istrgnem ruku iz njegove šake i krenem svojim putem ali me zaustavlja pa osetim njegove hladne i krupne ruke na svojim bokovima.

"Saro znam da si sada besna i da ne znaš kako da se osećaš ali veruj mi da ne smeš da odustaneš,ne sada. Molim te poslušaj me."

Osetim čudan osećaj u svom stomaku i verujem da sam sva pocrvenela. Kako je moguće da je sada ovakav kada je bio običan kreten bez osećanja i empatije prema drugima. Zašto mi uopšte pomaže? Šta on ima od toga?

"Saro čuješ li me?"

Pogledam u njegove tamno braon oči koje su skoro pa crne i bez obzira što braon oči nisu specijalne njegove su bile prelepe i duboke,kao da mi pričaju najlepše priče. Stavljam ruke na njegove obraze koji su hladni i crveni od vetra koji duva napolju. Još jednom pogledam pažljivo njegove oči pa crvene usne i poljubim ga. Osećam da je zbunjen ali ga to ne sprečava da mi uzvraća poljubce. Suzbije me još više uz sebe a ja kad budem svesna šta radim puštam ga i odaljim se od njega a on me gleda zbunjeno.

"Žao mi je,ne znam šta mi bi.."

Stavljam ruku na čelo pa ga ponovo pogledam a on ništa ne govori,sigurno je besan.

"Mislim da je bolje da odem.."

Nameštam svoj kaput i odlazim dalje od njega,čujem da me ponovo doziva ali se ne okrećem ovaj put. Kako sam mogla da ga poljubim? Šta mi je bilo da sam uopšte pomislila na to da ga poljubim. Stvarno mi je potreban odmor,ne znam ni gde bih sada trebala da idem kada sam se ovako osramotila pred njim. Možda je najbolje da samo odem kod sebe kući dok tenzija ne prodje.

Matteova perspektiva

Zbunjen sam i ne znam šta da mislim o ovome što se desilo. Pa idiote verovatnoća je da je otišla kod sebe kući. Nije stigla daleko s obzirom da ide peške. Ulazim u auto i skrećem na put pa nakon par minuta vožnje maletim na Saru koja kao izgubljena šeta trotoarom. Zaustavljam auto i spuštam prozor.

"Udji u auto."

Kažem kratko i jasno a ona me glada iznenadjeno,kao da nije znala da ću doći po nju.

"Idem kući.."

"Nemoj ni da započinješ. Udji u auto da ne bih morao da te uvlačim u njega."

Prevrne očima i zna da ću to uraditi ako me ne posluša pa samo udje i prekrsti ruke.

"Zadovoljan?"

Upita drsko i nervozno.

"Veoma."

Nasmešim joj se pa nastavljam  da vozim u pravcu kuće...

Novi deo guyss 🤓 da li ste očekivali ovaj poljubac? Mislim da Sara definitivno nije😂 novi deo uskoroo❤️