Vlasnik Mog Srca

36. Deo

"Molim putnike da polako krenu u avion,uskoro polećemo."

Oglašava se obaveštenje na aerodromu.

"Jesi li sigurna da si dobro?"

Pita me sumljičavo pa stane ispred mene i pogleda me u oči.

"Da sigurna sam. Zašto ne bih bila?"

Kažem ironično uz isti osmeh.

"Neću te ništa više pitati,najbolje je da te izbegavam kada si besna."

Izvije kut usne u osmeh pa me pogleda što me malo i nasmeje. Moram  da započnem novi temu jer mi je ova već dojadila.

"Imaš li ideju šta bih mogla da kupim Luki za rodjendan?"

Namršti se kada spomenem Luku i rodjendan i odmah mu osmeh nestaje sa lica.

"Rekao sam da ne idemo.."

"Tvoja mama me je zamolila da barem ja dodjem,to bi mu značilo."

Udjemo u avion i zauzmemo naša mesta pa Matteo približi usne mom uhu.

"Saro nemaš šta da tražiš na tom rodjendanu bez mene okej? Imamo pametnijeg posla nego da se vucaramo po dečijim rodjendanima."

Odmakne se od mene i vadi svoj telefon iz džepa. Ponovo počinje da me nervira ali barem skrećem misli sa jučerašnjeg dogadjaja.

"Bilo bi lepo da odeš znaš? On te stvarno voli i voleo bi da mu pružiš priliku."

Pogleda me skroz ravnodušno i tada primetim da steže vilicu a onda spustim pogled ka njegovim rukama koje su sklopljene u pesnicu. Da li je moguće da ga ova tema toliko nervira?

"Moram li uopšte da odgovaram na ovo?"

Kaže pa popušta stisak svoje šake,hvala Bogu pa smo u avionu i donekle se kontroliše.

"Ne ali.."

"Završili smo."

Kaže kratko i okreće glavu ka napred a ja skrenem pogled ka prozoru pokušavajući da se ne nerviram još više nego što sam iznervirana...

...

Ulazimo u kuću potom Matteo zaključava vrata. Ovo putovanje je oduzelo ceo dan.

"Idem samo da pokupim preostale stvari pa idem."

Kažem potom krenem ka stepenicama ali me Matteo uhvati za nadlakticu i vrati me nazad ispred njega.

"Stvarno ideš?"

Slegnem ramenima jer ne znam šta da kažem. Bio je dogovor da budem ovde dok ne krenemo za Pariz a sada je sve gotovo što znači i da je moj boravak ovde završen.

"Vreme je,sećaš se dogovora zar ne?"

Nežno sklonim njegovu grubu ruku za moje nadlaktice.

"Ostani barem večeras,kasno je da se vraćaš sama."

Stavi ruku na moje rame i počne da ga miluje što je veoma retko za njega da bude ovako nežan.

"Molim te."

Pridje mi još jedan korak pa mi kosu sa vrata skloni sa strane. Da ostanem? Zašto toliko insistira na svemu ovome?

"Želim jednu stvar za uzvrat."

Kažem odlučno a on se iznenadi.

"Šta želiš?"

Osmehne se i približi me još malo bliže.

"Ićićemo na taj rodjendan i ti ćeš mi pomoći oko poklona za tvog brata."

"Rekao sam ti da mi on nije.."

Stavim prst kod njegovih usana u znak da ćuti,hiljadu puta je ponovio istu stvar.

"Uradićeš to,zar ne?"

Gleda me bledo kao da je omamljen pa samo spusti moju ruku dole.

"Dobro Saro dobila si ovu rundu.."

Spusti malo niže glavu bliže mom uvetu.

"..ali moja je sledeća."

Ispravi se u prethodni položaj pa ode na sprat bez reči..

...

"Rekao sam ti milion puta da to mora biti gotovo do večeras! Šta si uopšte radio do sada?!"

Budi me buka iz sobe pored koju proizvodi niko drugi nego Matteo. Zaista ne znam kako ljudi funkcionišu sa njim. Ustanem lenjo iz kreveta i vežem kosu u visok rep pa izlazim iz svoje i ulazim u njegovu sobu.

"Sačekaj,zvaću te posle.."

Kaže čim udjem i prekine vezu.

"Otkud da si budna ovako rano?"

Pita dok stavlja telefon u džep.

"Rano? Deset je sati a i ti si me probudio."

Gleda me nekim čudnim izrazom lica,kao da se ustručava da mi nešto kaže.

"Šta si nameravala da danas radiš?"

Zakašlje se da pročisti grlo a ja osećam da gorim. Da li on mene hoće da izvede negde ili tako nešto?

"Ništa posebno,mislila sam da odem kući i da posle idem da vidim neke poklone za Luku."

Čim spomenem njegovog brata prevrne očima,zašto je ovoliko naporan?

"Ićiću sa tobom,mislim moram da učestvujem u biranju poklona."

Konačno popušta,imala sam osećaj da nikada neću ubediti da uopšte ide na rodjendan a kamoli da kupuje poklon sa mnom.

"Okej onda,idem da uzmem svoje stvari. Zvaću te kada budem želela da idemo."

"Doćiću po tebe."

Okrenem se i izlazim iz sobe dok u sebi vrištim i gorim. Bože Saro ponašaš se kao tinejdžerka,obuzdaj se! Ulazim u sobu i krećem da uzimam svoje stvari i da ih pakujem.