Vlasnik Mog Srca

61. Deo

"Pogledaj kako je bio slatko dete... Bio je baš ćutljiv,mislili smo da nešto nije u redu sa njim."

Nasmejem se pa pogledam u Mattea koji prevrne očima. Gabriela hvata stranicu albuma za slike i okreće na drugu sliku.

"Mama mislim da Saru ne interesuju slike mene kad sam bio balavo dete."

Gabriela pogleda u mene iščekujući odgovor pa pogledam u Mattea.

"Naravno da me interesuju,ne ustručavajte se."

Ponovo joj se vrati osmeh na lice pa nastavi da mi pokazuje slike.

"Ovo je naš porodični album u koji stavljamo sve slike. Srećna sam što će ovde biti slika vašeg deteta jednog dana. I vas naravno."

Pogledam u Mattea koji samo skrene pogled. Mrzim što je još uvek uobražen prema njegovoj mami. Da li bi ga ubilo da se ponaša lepo prema njoj dok je ovde?

"I ja sam srećna. On ili ona će gledati jednoga dana sve ove slike.."

Okrećem drugu stranu albuma i vidim još jednu sliku Mattea i Nina. Na ovoj slici su već i malo stariji. Matteo je bio mršav dečak sa fiksnom protezom i čupavom crnom kosom. Ne mogu da se ne nasmejem na ovu sliku.

"Šta si našla tu da ti mami osmeh na lice?"

Podižem album u vazduh i okrećem ga ka njemu na šta mu osmeh ne stane sa lica pa pogleda namršteno u mene. Ne mogu da se ne smejem na njegovu reakciju.

"Drago mi je što vas vidim ovakve. Saro ne znam šta je bilo izmedju vas ali mi je drago da je gotovo i da ste ponovo dobri."

Matteu se sklanja osmeh sa lica,izgleda da ne voli da se pominju naše svadje. Ne volim ni ja. Ne želim da se vraćam na sve ono što se dogodilo, previše me boli i više mi je muka od toga.

"Mama dosta."

Kratko i grubo kaže na šta Gabriela samo pogne glavu. Kreten.

"Uskoro bi trebali da stignu Luka i Alonso. Možemo ovde da ostanemo da ne bi smo morali u hotel?"

Gledam u Mattea koji se već sprema da da odgovor koji donekle znam.

"Možete,imamo gostinsku sobu taman za Vas i Alonsa. Luka će takodje stati."

Gabrieli se osmeh nabaci momentalno na lice i zagrli me što me iznenadi. Uzvratim joj zagrljaj pa preko oka pogledam u Mattea koji ima ljut izraz lica.

...

"Još uvek sam ljut što si im rekla da mogu da ostanu."

Kuka već deseti put od kad je svako u svoju sobu otišao.

"Ona ti je mama, moraš malo više da je poštuješ. Jesi li video koliko je bila zabrinuta u bolnici za tebe?"

Ostavlja štaku naslonjenu na zid pa sedne na ivicu kreveta. Dolazim do njega i sedam pored.

"Već sam ti rekao zašto sam takav prema njoj.."

"Zato što je ostavila tvog oca? Bila je nesrećna sa njim. Sada ima muža i dete i srećna je.. Zar ne misliš da je sebično što si još uvek ljut na nju zbog toga?"

Ostajem bez odgovora. Naravno. Samo počne da otkopčava košulju sporo i mučno sa bolnim izrazom lica.

"Rane su ti još uvek sveže."

Pomerim mu ruke pa nastavim da mu otkopčavam košulju.

"Znam da sam sebičan. Isto sam tako bio i sa tobom i eto gde me to dovelo."

Ne znam sada na šta tačno misli. Ili na naš raskid i celu tu dramu ili na ovu saobraćajnu nesreću. Iskreno nisam sigurna.

"Šta je bilo bilo je. Ako smo već nastavili dalje ne želim da se vraćam u prošlost."

Skidam mu košulju pa se naježim čim vidim ogroman zavoj na njegovim grudima.

"Samo želim da znam da si mi oprostila i da će sigurno sve biti kao pre. Volim te i ne mogu te ponovo izgubiti."

Stavim ruku na njegov obraz pa ga nežno poljubim.

"Oprostila sam ti. Ovde sam zar ne?"

Gleda u mene pa posle par trenutaka samo klimne glavom.

"Da nisam želela ne bih bila ovde. Ti to vrlo dobro znaš."

Stavi mi kosu iza uveta pa me počne ljubiti dok me sa drugom rukom na ledjima pridržava. Nedostajali su mi nežni dodiri njegovih grubih ruku. Njegovi dodiri su sve što mi je trebalo.

"Tako si mi falila.."

Spušta mi bratelu majice dole i već znam kuda ovo vodi.

"Matteo povredjen si.."

Kao da ne čuje kreće da mi ljubi vrat a ja zavlačim prste u njegovu kosu.

"Matteo.."

Odvoji se od mene pa me pogleda pravo u oči. Njegovo lice je tik ispred mog.

"Da?"

"Povredjen si. Ne možemo sada.."

Odmahne glavom pa me primi za struk.

"Možemo. Naravno ako ti želiš.."

"Želim,nemoj pogrešno da me shvatiš. Samo mislim na tebe i ne želim da nešto pogoršamo.."

Ponovo pogledam u njegove previjene grudi i pločice pa se naježim.

"Neće se ništa gore od ovoga desiti."

Hvata me za struk i povuče me bliže sebi. Osećam da su mi se obrazi zažarili zbog njegovih dodira i poljubaca na vratu..

Hello guyss ‼️ nadam se da ste dobro i da lepo provodite danee💕. Evo ga još jedan deo,potrudiću se da malo redovno izbacujem. Ostavite utiske i glasajte 🦋. Have a nice day ☀️