Vlasnik Mog Srca

37. Deo

"Šta misliš o ovoj majici? Baš je slatka!"

Kažem Matteu dok gledam majicu na ofingeru.

"Ne znam,ne interesuje me to."

Kaže kratko pa prevrnem očima tako da on ne vidi. Mogao bi malo da baci pogled i da mi pomogne a ne da samo bulji u telefon.

"Matteo potrudi se molim te,ne mogu sama da nadjem poklon."

"Zašto mu ne kupiš neku igračku ili tako neku glupost? Deca to vole zar ne?"

Vrati pogled u telefon što me izbaci iz takta.

"Ne znam zašto si krenuo sa mnom,mogao si da me pustiš da idem sama. Ako želiš da samo gledaš u telefon vrati se kući i pusti me da sama ovo uradim."

Odlazim do drugog dela radnje odaljavajući se od njega. Zašto se barem ne pravi da mu je stalo kad je već došao ovde? Uzimam u ruke drugu majicu i krenem da zagledam.

"Ta je lepa."

Kaže pa uzme istu takvu.

"Previše obično,trebali bi da kupimo nešto drugo."

Ostavljam majicu na mesto i krenem dalje da razgledam po prodavnici.

"Da li znaš nešto što on voli?"

"Ne jer me ni ne interesuje, ovo radim samo zbog tebe."

Srce mi zakuca brže kada to kaže. Zbog mene? On nema ništa od ovoga ali ipak ovo radi zbog mene...

...

Nakon itekako naporne kupovine poklona završili smo. Kupili smo mu igračku voza sa prugama,ne znam šta tačno voli ali on je dečak i sigurna sam da će mu se ovo svideti.

"Odvešću te kući."

Kaže kada stignemo do auta pa mi otvori vrata i udjem u auto. Zašto se ovako odjednom ponaša? Ide sa mnom da kupi poklon za brata kog ni ne voli,otvara mi vrata i vozi me kući.
Ulazi u auto koji pali pa se ubrzo uključuje u saobraćaj.

"Želim da znam nešto."

Kažem i pogledam u njega ali on ne skreće pogled sa puta.

"Ako želiš da znaš bilo šta o mojoj porodici onda ću te odmah razočarati ali nećeš dobiti odgovore."

Kaže razvnodušno,čak me ni ne pogleda.

"Ne nisam želela to da pitam. Hoću da znam čemu sve ovo?"

Pitam a on se zbuni pa me na trenutak pogleda i vraća pogled na put.

"Na šta misliš?"

"Na sve. Apsolutno sve. Predstavljaš me pred porodicom kao svoju devojku,ideš sa mnom da kupiš poklon za brata kog ne podnosiš,prema meni si dobar.."

"Smeta li ti to?"

Ne,ne smeta mi. Šta više uživam u njegovim malim znacima pažnje. Možda on ni ne primećuje da to radi ali meni to užasno godi.

"Samo želim da znam šta smo mi? Na čemu smo?"

Zaustavlja auto pored puta i gasi ga pa me pogleda. Srce mi ponovo lupa dok me gleda tim hladnim pogledom koji bi mogao da uništi bilo koga.

"Želim te Saro. Od kada sam te bolje upoznao shvatio sam koliko si zapravo jedinstvena. Kada sam te video onako slomljenu u klubu poželeo sam da ubijem nekoga. Želim da pokušamo više i da me naučiš da budem dovoljno dobar za tebe."

Sve sam učinila da se ne zaljubim u njega ali to je ne moguće. On nije loša osoba on je samo povredjen i neko treba da ga popravi,da ga vrati na dobar put. A to ću ja uraditi. Obećavam sebi da ću promeniti Mattea Russoa koji je svima poznat kao bezdušnik,iskopaću njegovu dušu koju je davno zakopao dupoko u sebi.

"Želim i ja Matteo, želim da pokušamo."

Osmehne mi se pa osloni ruku na moj obraz i nagne se ka meni.

"Onda gospodjice Rose,da li ste spremni za novu saradnju?"

Osmehne mi se pa spoji naše usne...

Hellouuu everyone 😼
Izvinjavam se unapred ako ima nekih greški u delu😅
Uskoro završavam ovu priču i nadam se da vam se svidja,neću otkriti na kom će se tačno delu završiti🤭🤫 have a nice day 🥰