Vlasnik Mog Srca

49. Deo

"Kako ne možeš da shvatiš da se ne vrti sve oko tebe?! Povredio si me i sada dolaziš ovde kao da se ništa nije desilo a to me jebeno uništava!"

Briznem u plač a to je nešto što sam najmanje želela sada.

"Nije ni meni lako kada znam da sam sjebao nešto što je jedino vredno u mom životu. Nikada pre nisam ovoliko bio srećan ali sam sve upropastio jer sam sebični kreten."

"I šta sada očekuješ od mene? Šta želiš?"

Brišem suze dok pokušavam da se makar malo saberem.

"Da se udaš za mene."

Kaže ko iz topa a ja ostajem zatečena,bez reči.

"Šta?"

"Kažem udaj se za mene. Učiniću te najsrećnijom na svetu i sve ću popraviti Saro. Samo mi treba još jedna šansa."

Gledam u njega bez reči kad odjednom on klekne.

"Matteo šta radiš to?? Ustani."

Besno procedim a on me uhvati obe ruke dok me gleda pravo u oči.

"Saro molim te.."

Besno ga povučem za ruke da ustane što i uradi. Sve sam očekivala ali da kleči? On nije normalan!

"Ne radi mi to.."

Stavim mu ruku na grudi dok pod prstima osetim pomeranje njegovih grudi. Sve bih dala da nije ovako. Ja nemam nikoga osim njega. Samo sebe a i on me je izneverio. I sebe ću izneveriti ako mu tek tako popustim.

"Da li znaš koliko si me sludela? Klečim pred tobom kao najveći jadnik. Ni za jednu ženu to nikad ne bih uradio,one su to radile za mene."

Stavi svoju ruku na moju i počinje sporije da diše.

"Matteo volim te ali nije tako jednostavno.."

Zajeca mi glas a on me privuče u zagrljaj. Tako mi je trebao jedan iskren i nežan zagrljaj u proteklom periodu ali ni od koga nisam mogla da ga dobijem.

"Učinićemo da bude."

Odvajam se od njega pa brzo obrišem suze. Ne znam šta radim trenutno ali znam da sebi nikada neću oprostiti ako se tek tako odvojim od njega.

"Povredi ćeš me opet zar ne?"

"Pre bih umro nego da to ponovo uradim."

Stavi šake na moje obraze i nežno me poljubi u čelo. Zašto moram ovoliko da uživam u njegovim dodirima? Zašto sam ovoliko zaljubljena?

"Treba mi vremena da odlučim."

"Ja nemam strpljenja kada si ti u pitanju. Mislim da ću završiti kod psihijatra ako ubrzo ne odlučiš pošto je ovo postalo mučenje.."

Njegove reči me nateraju na smeh koju pokušam da prikrijem.

"Smešno ha?"

"Malo."

Nastavim da se kikoćem dok se on mršti i duri kao neko dete.

"Odvešću te do firme."

"Idem sama."

Odmahne glavom pa me uhvati za ruku vodeći me ka njegovim kolima. Znam da ne vredi da se svadjam sa njim tako da pristajem da me odveze na posao i ako me to užasno nervira.

...

Kucam nešto nevažno na svom kompjuteru dok istovremeno smišljam ideje za nove reklame. Malo je teško misliti o poslu kada mi je u glavi Matteo. Da li je zaista ono bila neka vrsta prosidbe? Verovatno nije. Verovatno je to rekao da bi se pomirili ili šta već. Sklanjam kosu sa lica pa čujem kucanje na vratima moje kancelarije.

"Napred."

Kažem glasnije da bi me čuli oa u kancelariju ulazi Taylor.

"Gospodjice Rose Vaš advokat je ovde u traži Vas. Da ga pustim?"

Klimnem glavom pa izlazi i ulazi moj advokat.

"Dobar dan izvinite što dolazim nenajavljen ali ima nešto što bi Vas verovatno zanimalo."

"Nema problema kažite."

Seda na stolicu ispred mene i pročisti grlo dok namešta kravatu.

"Ne znam da li se sećate slučaja kada ste bili pred bankrot pa je neko anonimno platio Vaš dug.."

Otkud mu to odjednom? To je bilo pre skoro mesec dana.

"Da sećam se. Šta sa tim?"

"Saznali smo ko je to. Dug je platio Matteo Russo."

Trebalo je da znam. Zapravo i znala sam samo sam se nadala da su moje sumlje netačne.

"U redu hvala Vam."

To je jedino što sam imala da kažem pa moj advokat napušta kancelariju. Uzimam svoj telefon iz tašne i okrećem Matteov broj telefona. Stavljam telefon na uvo pa se javlja nakon par trenutaka.

"Hej."

Kratko kaže ali veselo sa dozom iznenadjenja u glasu.

"Hej, šta radiš?"

"Ništa specijalno."

Odgovara kratko i nezainteresovano. Možda nije raspoložen.

"Lepo."

Kratko odgovaram dok zagledam svoje nokte.

"Kada završavaš?"

"Uskoro."

"Hoćeš da dodjem?"

"Ne ali bi trebao,ne želim da idem autobusom već je mrak."

"Onda dolazim."

Prekinem vezu pa ostavljam telefon na sto. Znam unapred da sam cela pocrvenela i to me užasno nervira što sam još uvek slaba na njega.

Matteova perspektiva

Parkiram auto na parkingu ispred firme i vidim Saru koja stoji na ulazu firme. Udahnem duboko pa izlazim iz auta dok idem ka njoj kao i ona ka meni svojim elegantnim hodom koji mi je dobro poznat.

"Ćao."

Kaže kratko pa staje ispred mene.

"Hej."

Uhvatim je za struk pa je približim sebi i poljubim je u obraz.

"Ne bih te zvala ali nisam došla svojim kolima."

Klimnem ironično glavom. Znam da me je zvala jer to želi a ne jer nema izbora.

"Idemo?"

Klimnem glavu pa joj uzmem tašnu i jaknu iz ruke i otvaram joj vrata auta.

Hello guyss 😆😆😆 evo ga novi deo i znam da nije nešto preterano zanimljiv ali bitno je da je tu🤣. Još par delova i priča je gotova🥲. Pišite utiske i glasajte💕💕🥰