Vlasnik Mog Srca

28. Deo

"Voleo bih da mogu da vam pomognem, ali jednostavno je ne
moguće."

"U redu,hvala u svakom slučaju."

Prekidam vezu i ostavljam besno telefon na sto. Kako je ovo moglo da se dogodi? Sve trenutno u mom životu ide nizbrdo i skoro pa je ne moguće popraviti to. Barem sam sada naučila da u ovom poslu ne treba verovati nikome..

"Stigao sam."

Čujem Matteov glas pa potom zatvaranje vrata kuće.

"Ne moraš da mi se javljaš."

Kažem ironično i pogledam u njega. Deluje besno pa ga neću dirati.

"Jesi li rešila problem?"

Govori dok seda na stolicu do mene.

"Nisam,moj advokat kaže da sponzori ne mogu da se vrate a partneri su odustali. Verovatno misle da sam neozbiljna."

Naslonim glavu na moju ruku i prebacim kosu pozadi,ne znam kako da popravim ovo do vikenda. Izgleda da neću otići u Pariz a moja firma će da bankrotira.

"Dopusti da ti pomognem.."

Stavlja ruku na moje rame i blago mi se osmehne. Želim da mu dopustim ali ne željm da mu ostajem dužna ili nešto slično. Ako sam nešto naučila o ovom čoveku naučila sam da ne trebaš da se upetljavaš sa njim u bilo šta.

"Ne hvala,ne treba mi.."

"Moja pomoć? Razumem da si previše ponosna da bi prihvatila ali nećeš naći toliki novac za tako kratko vreme. Bolje da sprečiš bankrot ja vreme."

Nema šanse da ću prihvatiti,a i to uopšte nije mali novac ne boh mogla da mu ga vratim ni za pet godina.

"Rekla sam da ne želim,poštuj moju odluku i pusti me da sama ovo rešim."

Uzimam telefon sa stola i odlazim i odlazim u sobu na sprat. Volela boh da mogu da prihvatim novac ali ne mogu to da uradim. Znam da se ne bi dobro završilo sve to kada ne boh mogla da mu vratim novac. Možda je najbolje da priznam da sam izgubila firmu i da ću bankrotirati. Teško će mi biti prihvatiti to ali navićiću se kao i uvek..

Matteova perspektiva

Izlazim u dvorište na zadnja vrata i zovem Sarinog bivšeg. Prvih par trenutaka zvoni pa se konačno javi.

"Halo?"

"Ovde Matteo,videli smo se danas."

Govorim dok gledam u svoje cipele i već čujem kako uspaničeno počinje da diše.

"Zašto me zoveš? Mislio sam da smo sve rešili? I odakle ti uopšte moj broj?"

Previše pitanja postavlja,takodje je i previše naporan.

"Umukni i slušaj me. Želim da pomognem Sari u vezi ovoga što si zasrao. Platiću joj sve dugove."

"Kakve to veze ima sa mnom?"

Pita zbunjeno i radoznalo.

"Ona nikada ne bi prihvatila novac od mene,tako da ćeš joj reći da si joj ti donirao anonimno novac. Jasno?"

"Nikada mi neće poverovati,odakle meni taj novac?"

Kako je Sara uopšte mogla da bude sa ovim likom? Previše je naporan.

"Ne interesuje me,izmisli nešto."

Prekidam vezu i krećem nazad u kuću pa ugledam Saru na vratima.

"Skime si razgovarao?"

Prekrsti ruke i dolazi do mene.

"Ni sa kim,ustvari šta tebe to tiče?"

"Čula sam svoje ime tako da mislim da me se ipak tiče."

Ova devojka uvek mora da gura nos gde mu nije mesto,dovešću ja nju u red.

"Nisi jedina Sara na ovom svetu,nisam pričao o tebi.."

"Kako ti kažeš."

Okreće se i odlazi nazad unutra. Moram da joj što pre platim ove dugove i da se rešim tog problema. Zapravo to nije moj problem ali ću svakako to rešiti. Ulazim unutra i odmah uzimam svoj lap-top.

Hello guys,novi deo nakon malo dužeg vremena. Potrudoću se da budem aktivnija ali ništa ne obećavam. Ostavite utiske😚💖