Vlasnik Mog Srca

6. Deo

Konačno stižem u firmu i ulazim u zgradu,sinoć sam dugo mislila o tome da li da pitam svog saradnika o čemu se radi,da li je ono samo moja prijava za saradnju na drugom jeziku ili je on totalni čudak. Možda će znati da sam njuškala po njegovim fiokama ali me iskreno nije briga. Stižem na najviši sprat i dolazim do njegove kancelarije pa kucam na vrata.

"Napred."

Čuje se unutar kancelarije pa ulazim unutra.

"Dobro jutro."

Zatvaram vrata.

"Dobro jutro gospodjice Rose,završili ste projekat?"

"Zar sumljate?"

Kažem sa osmehom dok vadim fasciklu iz tašne i stavljam je na sto. Radoznalo je otvara i proučava te zatvara fasciklu.

"Nije loše."

Kaže pa ustane iz fotelje.

"Saradnja se nastavlja?"

Klimne glavom.

"U redu pošto moram da porazgovaram sa vama o nečemu."

"Kažite slobodno."

Smišljam kako da mu sročim ono što želim da kažem ali me pretiče otvaranje vrata kancelarije.

"Gospodine počinje sastanak sa klijentima iz avio-kompanije."

Govori neka starija žena na vratima.

"Stižem odmah."

Kaže te krene na vratima.

"A razgovor?"

Kažem dok idem za njim.

"Posle sastanka."

Brzim korakom ide ka sali za sastanke a ja idem za njim,zar ne bi ja trebalo da prezentujem reklamu? Nije čak ni fasciklu sa idejom poneo. Ulazimo u salu za sastanke koja je puna.

"Sedite bilo gde."

Došapne mi tiho.

"Zar ne bih ja trebala da prezentujem?"

"Samo sedite i ne zapitkuj te."

Uradim ono što kaže i gledam šta radi. Iz neke fascikle vadi ideju za reklamu koja nije moja,ništa mi trenutno nije jasno... Nakon pola sata sastanak se završava i svi izlaze iz sale te ostanemo sami.

"Zar niste rekli da ću izlagati svoj projekat?"

Kažem drsko što ne bih trebala da radim ali nije me briga.

"Promena plana gospodjice Rose."

Kaže dok vraća papire u fasciklu.

"Zar je uopšte bilo plana?"

"Nije,samo ste pravili reklamu da bih video vaše sposobnosti."

Mora da se šališ.

"Ma stvarno?"

"Aham."

"Vidim i Vi ste baš dobri u prikupljanju informacija,naročito o meni."

Možda kvo nisam trebala da kažem,definitivno nisam.

"Molim?"

Boja glasa mu se naglo menja,grublji je nego inače.

"Samo kažem,videla sam.."

"Kopala si po mojim fiokama?"

Sad kad tako kaže osećam se kao idiot. Čak mi više ni ne persira.Ali ne bih trebala tako da se osećam,on je ispao čudak u ovoj priči.