Vlasnik Mog Srca

41. Deo

Matteova perspektiva

"Hvala vam još jednom što ste došli,mnogo nam znači."

Govori još jednom mama sa osmehom dok sedam na stolicu za velikim stolom gde sedi dosta ljudi. Sara je ostala na ulazu da malo popriča sa Lukom, insistirala je nažalost da se pozdravi sa tim derištem.

"Matteo čuli smo puno o tebi i tvojoj firmi."

Govori neki stariji tip sa naočarima pa se nasmejem.

"Drago mi je."

Volim kada ljudi primete moj rad i trud,po tome me i znaju.

"Izvinite razgovarala sam sa Lukom."

Veselo izgovara Sara kada dodje do stola pa ustanem da joj izvučem stolicu i da je usput predstavim.

"Zdravo svima. Ja sam Sara."

Svi je zbunjeno gledaju kada krene da priča engleski. Naravno da svi ovi matorci za stolom znaju vrlo dobro engleski.

"Ti nisi iz italije?"

Izgovara žena sa nekom dozom čudjenja.

"Ne iz Pariza sam."

Kaže ponosno pa sedne na stolicu.

"Nisam znao,mogao bi Matteo da te malo nauči italijanski."

Kaže matorac sa naočarima dok je gladno gleda. Dodje mi da mu izčupam jezik.

"Ima vremena za to."

Odbrusim matorom pa samo skrene pogled u svoj tanjir a ja u moju devojku. Neobavezno ćaska sa ljudima za stolom o tome odakle je i o našoj vezi ali se ne trudim da slušam već je samo posmatram. Prelepa je i uvek je takva.

"Divno izgledaš."

Dodam i zaboravljam činjenicu da nismo sami.

"Hvala ti.."

Stidljivo došapne pa me pogleda sa njenim prelepim očima i osmehne mi se prelepim osmehom. Ja sam totalno odlepio za njom.

"Mislim da je još rano za to,zar ne Matteo?"

Pita me a ja se trgnem jer sam sve vreme gledao u nju. Nemam pojma šta su je pitali.

"Za šta?"

Besramno pitam dajući do znanja da nisam slušao.

"Hoćete li se venčati?"

Ponavlja mi pitanje žena koja sedi sa leve strane moje majke.

"Rano je."

Izgovorim kratko pa privučem svoju solicu bliže Sari,ne znam koliko će pametno biti ovo što ću uraditi ali ne mogu da se suzdržim. Nastavljaju da razgovaraju sa Sarom a ja sam usredsredjen na njene gole butine na koje stavljam svoju ruku. Nosi crnu kratku haljinu što je savršeno za moj poduhvat. Biću brz i niko neće ni primetiti. Gledam ispred sebe u ljude koji pričaju jedni sa drugima pa joj sporo zavučem ruku u donji veš na šta stavi ruku na moju i gleda me a u očima joj vidim da želi da joj ovo radim, ali ne ovde.

"Oko finansija ima najviše posla,slažeš se Matteo?"

Pita me jedan od likova za stolom.

"Potpuno se slažem.."

Trljam joj centar dok ona jako zagriza svoju usnu.

"Puno proračuna.."

Čujem joj tih izdah za koji sam siguran da niko nije čuo osim mene.

".. papira.."

Izvlačim joj ruku iz donjeg veša kada dodje do nas malo derište,na svu sreću ništa nije video.

"Saro hoćeš da sa mnom otvaraš poklone?"

Pita je na šta klimne glavom i uhvati ga za ruku.

"Naravno da hoću."

Ustaje sa stolice i odlazi sa njim kod velikog stola gde je brdo poklona. Stoji tamo sa njim i dodaje mu poklone sa gomile. Tako je dobra prema njemu a nema razloga za to. Mene bi trebao da pita za to a ne nju.

"Zaista je divna devojka."

Izgovara mama gledajući u mene. Divna je u svakom smislu. Izgledu,ponašanju,krevetu... Prestanem da zamišljam u čemu je sve moja devojka divna pa uzimam hranu iz mog tanjira koju nisam ni taknuo od kada sam seo...

Sarina perspektiva

"Zaista si dobio puno poklona,moram da priznam da sam ljubomorna."

Pružam mu još jedan poklon sa velikog stola na kome i jesu samo pokloni.

"Ako želiš možeš da uzmeš jedan."

Veselo izgovara pa uzima jedan autić i daje mi ga u ruke.

"Ne hvala,to su tvoji pokloni."

Slegne ramenima pa ga vraća na mesto i nastavlja da otvara poklone.
Dodajem mu poslednju veliku kutiju koja je od mene i Mattea,ne želim da mu kažem da je od nas,volela bih da vidim njegovu iskrenu reakciju. Taman kada krene da otvori poklon do nas dolazi Lukin tata koji nas prekine.

"Luka vreme je tortu. Hajde da duvaš svećice."

Ostavlja poklon i odmah otrči do stola na kom se nalazi torta pa za njim krene i Alonso.

"Jesi li se dovoljno družila sa derištem."

Govori Matteo dok dolazi do mene sa rukama u džepovima. Izdahnem pa ustanem sa stolice.

"Ne zovi ga tako."

Nasmeje se pa me samo bez ikakvog razloga zagrli.

"Zašto si ono uradio?"

Tiho ga pitam dok mu uzvraćam zagrljaj. Zna dobro na šta mislim. Zadovoljavao me je za stolom pred svima,mogli su da nas uhvate.

"Ne znam,bilo mi je potrebno valjda. Nisam mogao da odolim."

Poljubi me u čelo pa me pusti iz zagrljaja pa uzme moju kosu koja je vezana u rep i prebaci mi je preko ramena.

"Molim te nemoj više,tvoja mama je mogla da nas vidi.."

Sama pomisao na to da nas je uhvatila me tera da se posramim. Umrla bih od sramote.

"Kako ti kažeš,ali kod kuće me nećeš izbeći."

Otisne mi poljubac na usne i uhvati me za ruku pa odemo do stola gde je torta...

Hello guyss💕 nisam postavila ovih dana deo jer obično sačekam da prethodan deo dodje do barem 100 pregleda pa izbacim novi,ali ako bude komentara kao na prethodnom delu definitivno ću izbacivati češće✌️. Pišite utiske i glasajte❣️. Have a nice day 😘