Posle dugog leta koji sam prespavala uzimamo naše kofere i odlazimo sa aerodroma. Sam aerodrom izgleda lepo i sredjeno,mogu da zamislim kakav je tek Rim. Dok vučem kofer razgledam okolo kao neko radoznalo dete,neko će pomisliti da sam luda.
"Hoćemo odmah kući?"
Kući? Prvi put sam ovde i on bi odmah kući?
"Možemo da ostavimo stvari pa da se prošetamo,rodjendan je tek sutra imamo vremena i da ih posetimo pre rodjendana."
"Ne moramo i danas da ih gledamo. Otićićemo tamo samo sutra."
Izdahnem ali prihvatam njegov zahtev,ne mogu da kvarim sebi putovanje da bih njega ubedjivala da odemo kod njegovih.
"Da li tvoj otac živi u blizini?"
Pitam ne promišljeno ne razmišljajući o njegovoj reakciji ali ne trebam da se brinem,ipak smo sada u vezi i trebamo da znamo više jedno o drugom.
"Živi u Milanu."
Odgovori kratko i smoreno,vidim da mu se ne priča o tome oa ću samo preskočiti temu.
"Hajmo onda u stan ili šta već,želim da se presvučem pa da krenemo u obilazak grada."
Klimne glavom i uhvati taksi u prolazu.
...
Otključava vrata ogromne kuće koja je spolja divna,kladim se da je iznutra još lepša. Ulazimo unutra pa izujem čizme koje mi stežu noge od kada smo krenuli i sagnem se da ih stavim u policu sa obućom.
"Godinama nisam bio ovde."
Kaže razgledajući okolo kao da je on prvi put ovde.
"Svidja mi se kuća,jesi li ovde odrastao?"
Klimne glavom dok prelazi rukom preko crne garniture u dnevnoj sobi.
"Hajde da se presvučemo,ne želim ovde dugo da ostajem."
Uzima naše kofere i odlazi na sprat pa krenem za njim. Ulazimo u sobu iza belih vrata i ugledam ogromnu spavaću sobu koja izgleda prelepo. Sivi zidovi i na sredini je beli bračni krevet sa baldahinom i crnom posteljinom. Tu je i terasa sa pogledom na grad,prelepo je.
"Ako si gotova sa razgledanjem možemo da krenemo?"
Otkopčava svoju košulji i kad je skine baca je sa strane.
"Aham,naravno."
Otvaram kofer i tražim neku kombinaciju da obučem za šetnju. Kada je u pitanju odeća oduvek sam volela da pravim lepe kombinacije za sve prilike, jednostavno uživam da budem doterana.
"Saro ne idemo na pistu,samo ćemo prošetati obuci bilo šta."
Kaže umorno kao da je prošlo sat vremena od kada odlučujem šta ću obući. Izvadim kratku crnu suknju i uzimam belu rolku a na to bele patike.
"Za sekund sam gotova,gde je kupatilo?"
Pokaže mi rukom na vrata koja se nalaze u sobi i kad krenem u kupatilo uhvati me za ruku.
"Presvlačiš se zar ne?"
Gleda u garderobu koja mi se nalazi u rukama.
YOU ARE READING
Vlasnik Mog Srca
RomanceSara Rose je obična devojka iz Pariza. Nakon smrti svojih roditelja ima normalan život sa svojim bratom. Jednog dana joj stiže vest da joj je brat i ujedno poslednji član njene porodice poginuo u saobraćajnoj nesreći. Zbog ogromne količine tuge u to...