Vlasnik Mog Srca

54. Deo

"Molim te nemoj samo da ćutiš. Činiš me nervoznim."

Gledam čas u njega čas u prsten. Pokušavam da zadržim suze koje su mi se odavno nakupile u očima.

"Ne možeš ovo da mi radiš. Ne sada."

Ustaje na noge pa staje ispred mene. Barem ne moram više da gledam kako kleči preda mnom.

"Kada bi pristala ne bi se pokajala. Sve bih popravio i učinio bih da budeš srećna."

Odmahujem polako glavom a on me gleda razočarano sa suzama u očima. Neće valjda i da plače?

"Ne mogu Matteo shvati. Ovo sve je prevelik pritisak za mene. Treba mi vreme.."

"Shvataš da ludim sve više svaku sekundu kada nismo zajedno? Ne mogu da ti dam vreme,to je jedino sto ne mogu."

Kaže grubo i sebično. To je ono što je on. Sebičan i grub čovek koji brine samo o sebi. Ali sam očigledno previše zaljubljena da bih ga oterala od sebe.

"A ti moraš da shvatiš da ne mogu tek tako da ti oprostim ovo sve. Veruj mi toliko puta sam pokušala i trudim se ali je skoro pa ne moguće."

"Sve je moguće ako to stvarno želiš Saro."

Neverovatno. Zar on stvarno misli da još može da se svadja sa mnom?

"Epa ja ne mogu. Ili možda ne želim. Treba mi vreme i treba mi da vidim da se stvarno trudiš a ne da dodješ ovde i zaprosiš sa razmišljanjem da će sve magično da se sredi."

Vidim kako steže šaku i vilicu od besa. Može da bude ljut koliko god želi.

"Pa šta želiš? Možemo da otputujemo negde i provedemo neko vreme.."

"Ne želim te stvari. Želim da ostanem ovde u New Yorku i da mi daš vremena. Da mi daš razlog da nastavim ovo naše ludilo. Dokaze da ti je stalo."

Ironično se nasmeje. Bitno je da je njemu ovo smešno.

"Zar ti nisam dovoljno dokaza dao? Dolazim ovde i klečim pred tobom. Vidiš koliko se ponižavam samo da bi mi oprostila i to ti nije dovoljan dokaz da te volim?"

"Znači tebi je ponižavanje da se malo potrudiš oko mene?"

Gleda u mene u neverici. Isto tako i ja mogu da gledam u njega.

"Vi žene ste stvarno neizdržive. Šteta što to tek sad vidim kad ne mogu da se otkačim od tebe."

"Epa ti si neizdrživ kao hiljadu žena! Ma milion! Ne neizdrživ si i nepodnošljiv! Ne znam samo kako te trpim sve ovo vreme. Da imam imalo pameti odavno bih ovo sve prekinula još kad mi je Nino sve rekao. Trebala sam da samo spakujem stvari i odem daleko i da me više nikada ne vidiš ali sam ovde dok me budala ispred mene pita bez imalo blama da se udam za njega nakon svega!"

Gleda u mene bez reči. Čudi me da on nema nešto da kaže ili prokomentariše sada. Zaista ne mogu više da se svadjam sa njim i da trpim njegove gluposti. Prilazi mi blize i iz džepa izvadi kutiju sa prstenom pa mi je pruži u ruku.

"Ne želim.."

"Uzmi ga,molim te. Namenjen je tebi i neka ostane ovde."

Izdahnem pa samo uzimam kutiju bez obzira što to ne želim. Pratim ga pogledom kako ide ka vratima pa samo izlazi bez reči..

Matteova perspektiva

Ulazim besno u auto pa jako zalupim vratima. Kada je sve postalo ovako zamršeno? Nepopravljivo? Pre je bila najviše pola sata ljuta na mene a sada šta god uradim ne mogu da je ubedim da se pomirimo. Ne mogu bez nje. Previše sam opsednut njom. Loše utiče na moju psihu. Skrećem na put pa naletim na neki bar u prolazu i stajem pored. Izlazim iz auta pa krenem ka ulazu u bar. Znam da ovo nije u redu ali moram nekako da skrenem misli sa nje. Sedam za barsku stolicu čekajući šankera da dodje da me usluži a za to vreme gledam pića u vitrini.