Vlasnik Mog Srca

40. Deo

Sarina perspektiva

Zatvaram ulazna vrata i izuvam svoje patike. Protrljam oči od umora kako bih malo došla sebi. Šetali smo do kasno,već je pola dvanaest.

"Hoćeš da nam spremim večeru?"

Odmahnem glavom i krenem na sprat.

"Ne,umorna sam tako da ću preskočiti."

Slegne ramenima pa odlazi u kuhinju a ja se popnem na sprat. Skidam svu odeću sa sebe da odem pod tuš pa pre toga se sagnem da uzmem pidžamu iz kofera.

"Gde je?"

Tiho kažem za sebe kada primetim da je nema. Nisam je valjda zaboravila? To ne bi bio toliki problem da nisam ponela samo neudobnu garderobu,nemam u čemu da spavam.

"Ima li problema?"

Pita Matteo kada udje u sobu i ugleda me kako klečim na podu pored kofera.

"Samo sam zaboravila pidžamu.."

Uhvati svoju majicu odozgo pa je za sekund svuče i doda mi je.

"Poslužiće."

Uzimam njegovu crnu majicu i obučem je pa ustanem sa poda. Majica mi ne prekriva mnogo,dolazi do početka butina ali je ovo bolje nego da spavam u svojoj garderobi.

"Bolje ti stoji nego meni."

Kaže sa osmehom dok me privlači ka sebi i skloni mi kosu sa ramena.

"Možda bi.."

Započinjem nešto što ni ne mogu da završim. Ovo nisam ja,Matteo me jednostavno dovodi do ludila. Tako želim da mi radi sve prljave stvari koje bi mi inače radio ali nemam smelosti da to tek tako tražim od njega.

"Šta možda?"

Pita zbunjeno ali mu se mali osmeh širi licem kada shvati šta sam htela da kažem.

"Znaš već.."

Kažem stidljivo a on spušta ruke sa mog struka i sedne na krevet ispred mene.

"Želim da to čujem,od tebe."

Izdahnem gledajući u njega koji se pokvareno smeje,uživa u tome da me muči.

"Želim da spavamo."

Ispruži se pa me uhvati za zadnjicu i približi me sebi. Hvata rub mojih gaćica i polako ih vuče do kolena.

"Savršena si."

Svlači svoju garderobu i bokserice pa me namesti tako da ga zajašem dok ga gledam u oči.

"Opusti se malo,nije nam prvi put."

Zacrvenim se na njegovu groznu šalu. Prvi put smo spavali jer me je prisilio na to i sada kada me je podsetio na to poželim da ga udarim.

"Ne svidja mi se šala."

Došapnem mu na uvo a on se nasmeje.

"Znam nešto što će ti se svideti."

Hvata me ponovo za zadnjicu i namešta moj ulaz tačno na njegovu muškost pa udje u mene. Podiže me gore dole dok ja dišem uz njegov vrat. Ne trudim se da sama nešto uradim jer on kao da radi za dvoje. Ulazi svaki put sve brže i jače što prouzrokuje da moje stenjanje bude glasnije.

"Volim te Saro."

Ne odgovaram mu ništa jer ne mogu ni do daha da dodjem..

...

"Spremna?"

Dovikuje Matteo iz prizemlja dok češljam svoju kosu ispred ogledala.

"Silazim za minut!"

Odgovorim pa vežem svoju kosu u visok rep i uzimam torbicu i poklon. Silazim dole i zateknem Mattea koji nestrpljivo gleda u svoj ručni sat pa pogleda u mene i nasmeje se.

"Svidja mi se haljina."

Pogledam ga i nasmejem se. Obukla sam crnu usku haljinu,ništa specijalno ali primećujem da mu se svidja kada nosim crno.

"Idemo li?"

Krenem ka vratima pa zaustavi i privuče me ka sebi.

"Još nije kasno da se predomislimo. Možemo da ostanemo ovde j da se jebemo."

Pocrvenim na njegove reči i rado bih to sada sa njim radila ali ne mogu da propustim Lukin rodjendan. Obećala sam Gabrieli da ćemo oboje doći.

"Rekli smo da ćemo doći."

Kažem kratko na šta izdahne.

"Dobro.."

Hvata me za ruku i odlazimo u garažu pa mi otvara vrata auta. Nisam znala da ovde čak ima i svoj auto,kada smo bili u Parizu vozili smo se taksijem i odseli smo u nekom budjavom hotelu a ovde smo u ogromnoj kući i još imamo auto.

"Restoran je deset minuta odavde."

Govori dok isparkira auto iz garaže.

"U redu."

Odgovorim kratko na šta me zabrinuto pogleda.

"Nešto si ćutljiva od jutros,nešto nije u redu?"

Stavlja ruku na moju butinu dok je blago pritiska. Ne znam zašto sam ćutljiva,samo se ne osećam najbolje od jutros.

"Sve je okej."

Nasmejem mu se da bih ublažila njegovu brigu i delimično uspem. Ne želim da ga zabrinjavam,ili da nešto kvarim. Danas nije naš dan već je Lukin,rodjendan mu je i drago mi je što je Matteo prihvatio da odemo na rodjendan. Ubrzo stižemo ispred velikog restorana koji je divno uredjen spolja. Izlazimo iz auta i Matteo me odmah hvata za ruku.

"Budi uz mene sve vreme."

Došapne mi pa mi se osmehne. I on je nekako čudan od jutros. Nije ni baš puno pričao. Brzo mi nestaje misao sa uma kada nas na ulazu sačeka Gabriela.

"Matteo dobrodošli!"

Dolazi do njenog sina pa ga čvrsto zagrli i poljubi.

"Drago mi je da je uspela da te nagovori da dodješ."

"Aham."

Odgovara kratko pa Gabriela dolazi do mene i pozdravimo se.

"Luka će biti presrećan što ste došli,udjite."

Otvara nam vrata pa ulazimo u restoran...

Glasajte i pišite utiske!!!❤️✨ Btw ova priča je na 6. mestu pod hashtagom ljubav i hvala vam na tome!🥳