Vlasnik Mog Srca

29. Deo

Stavljam poslednju stvar sa mog radnog stola u kutiju. Izgleda da je to to,nakon godinu dana u ovoj firmi izgubila sam sve. Jednostavno nisam uspela da se izborim sa ovim.

"Izvolite vas lap-top."

Kaže moj asistent nakon što udje u kancelariju pa ostavlja kompjuter na sto.

"Hvala Taylor."

Neraspoloženo izgovaram i uzimam kutiju sa stvarima sa stola.

"I dalje ne mogu da verujem da je gotovo."

"Neke stvari ne mogu da se zadrže koliko god mi to želeli."

Pogledam poslednji put moju kancelariju,nedostajaće mi ovo mesto,moji radnici i posao. Sve sam ovo stvorila sa svojih deset prstiju i tek tako sam sve izgubila.

"Gospodjo Rose zvoni vam telefon."

Okrećem se i ugledam moj telefon na stolu kako vibrira,dolazim nazad do stola i ostavljam kutiju na isti pa se javljam na telefon.

"Da?"

"Gospodjo Saro imam dobre vesti za vas!"

Izgovara uzbudjeno moj advokat.

"Da izvolite?"

"Neko je anonimno platio sve dugove iz firme što znači da se firma ne zatvara."

Anonimna donacija? Ovo zvuči previše dobro da bi bilo istinito. Ko bi još platio onoliki dug bez ikakvog razloga?

"Da li ste sigurni? Da li traže nešto za uzvrat?"

"Apsolutno siguran,možete da pogledate mejl koji sam vam poslao. Anonimni donator nije naveo išta što želi za uzvrat."

Nemam drugo objašnjenje osim da je to Matteo uradio. Ako saznam da je on neće se na dobro izaći.

"U redu,hvala vam na svemu."

Prekidam vezu i stavljam telefon u džep.

"Izvadi sve stvari iz kutije i vrati ih kako su bile,imam nekog posla da obavim."

Pre nego što išta pota izlećem iz kancelarije.

Matteova perspektiva

"Završi sve sastanke umesto mene,za vikend najverovatnije idem iz države."

"U redu brate.."

Odgovara neraspoloženo Nino pa čujem otvaranje svojih ulaznih vrata.

"Došao je neko,moram da idem."

Prekidam vezu i ugledam Saru kako besno korača ka meni.

"Da li si ti to uradio?!"

Pita besno i staje ispred mene.

"Šta to?"

Pravim se lud što je još više ljuti.

"Anonimna donacija,stvarno Matteo? Misliš li da sam ja idiot?"

"Kakva donacija?"

Pitam glumeći zbunjenost ali i nije baš poverovala.

"Samo prestani da lažeš i reco da li si ti platio dugova iz firme."

"Ne? Zašto bih to uradio šta ja imam od toga? Ne radim ništa što nije isplativo i to si do sada trebala da shvatiš."

Ne kaže ništa već samo gleda bledo u mene,mislim da je poverovala da nemam veze sa tim i ako imam.

"Dobro onda. Ako saznam da imaš veze sa tim kunem se da ću te naterati da požališ što si me upoznao."

Okreće se i odlazi na sprat u sobu. Ova devojka me izludjuje. Naučiću ja nju kako da razgovara sa mnom. Sada samo da odemo u Pariz i završim onu ludost sa njenim bratom a onda da je ponovo osvojim.