Vlasnik Mog Srca

18. Deo

Budim se nakon nekog vremena,kako sam uspela da se upavam? Ustajem i ulazim u kupatilo koje se nalazi u mojoj sobi. Kada otvorim vrata zateknem Mattea bez majice pa brzo prekrijem oči rukama.

"Šta ćeš ti ovde bez garderobe??"

"Zar se ne sećaš? Spavali smo..",

Sklanjam ruke sa očiju i pogledam ga raskolačenih očiju,nema šanse da se to dogodilo. Samo gledam u njega jer ne znam šta da kažem sve dok se on ne nasmeje.

"Trebalo je da vidiš svoj izraz lica. A i sva si pocrvenela."

Nasmeje se ponovo i uštine me za jagodice pa mu sklonim ruku.

"Ne lupaj,uopšte nisam poverovala jer znam da nikada ne bih spavala sa tobom."

Nasmeje se i približi mi se pa zatvori vrata iza mene i pribije me uz ista.

"Treba da te podsetim da već jesi? Znam da bi volela da ponovimo sve ono."

Rukom prelazi preko mog vrata pa ide sve niže.

"Ne bih,nikada."

Sklanjam mu ruku sa mog tela i glumim da sam ravnodušna ali sam se od njegovih dodira naježila.

"Neka ti bude,neću te zadržavati."

Pomeri me u stranu i izlazi iz kupatila,kako može da bude toliko bezobrazan? Još ima obraza da priča o onome svemu,zar on stvarno misli da je bilo šta od toga meni značilo? Sada će on da vidi ko je Sara Rose i kako može da bude užasna. Izlazim iz kupatila i čučnem na pod kako bih u koferu našla nešto provokativno da obučem. Možda je ovo što radim glupo i prosto ali želim da ga nateram da me želi ali da ne može da me ima kao što verovatno može svaku devojku. Uzimam bež usku i kratku haljinu i obuvam stike pa pustim svoju dugu braon kosu da mi padne niz ledja i silazim dole kod Mattea.

Matteova perspektiva

Bez obzira koliko ona mislila da može protiv mene prevarila se,sada kada mi je ovako blizu mogu da je prelako izmanipulišem. Lako ju je pročitati kao otvorenu knjigu,želi me a ni sama ne želi to sebi da prizna. Ostaviću je ovde koliko god dugo mogu a onda kada je odvedem u Pariz njen brat će samo nestati.

"Gde mogu da uzmem da jedem?"

Okrećem glavu ka njoj i samo što mi vilica ne padne do poda,obučena je u usku kratku haljinu koja previše otkriva i pustila je njenu gustu kosu koja joj pada niz ledja.

"U..kuhinji. Otvori frižider i vidi šta ti se jede."

"Okej."

Odlazi u kuhinju a ja ne mogu da prestanem da gledam u njenu zadnjicu. Da li ovo namerno radi? Nema šanse da bi se uopšte setila da me provocira. Ustajem sa stolice i odlazim do nje i kad dodjem vidim je savijenu dok vadi iz frižidera ono što joj treba. Ispravlja se i kad se okrene uspaničeno vrisne i pribije se uz frižider.

"Uplašio si me! Nemoj tako da mi se šunjaš iza ledja!"

"Izvini hteo sam da vidim da li to treba pomoć."

Izdahne i nogom zatvori vrata frižidera.

"Ne hvala,napraviću neku večeru pa ako želiš mogu i tebi."

Klimnem glavom a ona mi se blago osmehne i stavi sve stvari iz ruku na pult.

"Možeš da mi pomogneš,ne bi bilo na odmet."

"Emm mogu naravno,samo nisam baš najbolji u kuvanju."

Nasmeje se i uzima dasku i nož pa stavlja neko meso na istu.

"Nisam ni ja ali snaćićemo se,imaš li neke kecelje možda?"

Klimnem glavom i donosim joj kecelju koju uzima pa prebaci preko glave.

"Možeš da mi je vežeš?"

Okreće se pa uzimam da joj vežem kecelju.

"Hvala."

Osmehnem joj se i dolazim do pulta da joj pomognem oko jela...